Наиме, то што се тај изузетно значајан, али и изузетно скуп пројект финансира из претприступних фондова ЕУ омогућује наставак израде нацрта плана подручја посебне намене и тиме ће се створити услови за почетак радова на чишћењу канала. На израду пројеката вредног 500.000 евра, међутим, још се чека. Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић је објаснио за „Дневник“ да ће се паралелно одвијати израда идејног пројекта са студијом оправданости и нацрта плана као и стратешке процене утицаја одлагање муља на животну средину. Речју, у нацрт плана подручја посебне намене ће бити уграђено решење из пројектне документације о избору технологије и локације за одлагање муља.
Подсетимо да је Скупштина Војводине још прошле године у октобру прихватила предлог Одбора за животну средину да се изради просторни план подручја посебне намене измуљавања, депоновања и ремедијације Великог бачког канала од преводнице у Врбасу до ушћа у канал Бечеј-Богојево. Покрајинска влада је потом на захтев секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине обезбедила из текуће буyетске резерве 18 милиона динара за израду Просторног плана подручја посебне намене. Носилац израде плана је покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, а обрађивач ЈП “Завод за урбанизам Војводине”.
Скупштина Војводине је прихватила предлог Одбора за животну средину да се изради просторни план подручја посебне намене измуљавања, депоновања и ремедијације Великог бачког канала од преводнице у Врбасу до ушћа у канал Бечеј-Богојево и обезбедила из текуће буџетске резерве 18 милиона динара за израду Просторног плана подручја посебне намене.
Ревитализација канала на деоници Црвенка -Кула – Врбас, дугој 18,5 километара, коју је Норвешки институт за истраживање означио као најзагађенији водоток у Европи, ушла је и у национални приоритет за међународну помоћ. Са пројектом ремедијације Великог бачког канала Министарство заштите животне средине укључило се у трку за донације из програмског фонда ЕУ. За донацију из европског фонда конкурише се идејним решењем чишћења Великог бачког канала чији је аутор проф. др Божа Далмација, директор Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ у Новом Саду. Према том решењу извађени муљ би се одложио на три локалитета у Врбасу. Трећина седимента може се депортовати без третмана, док се остатак мора третирати при одлагању.
Деценијско таложење муља је довело до тога да је данас на неким деоницама канала дубина воде свега 30-40 сантиметра. Пловидба је онемогућена, проток воде је смањен, а параметри квалитета животне средине у насељу Врбас у околини канала су алармантни. Одавно се планира чишћење канала. Министарство животне средине је још 2007. формирало Радну групу за коначно решавање загађења и чишћења Великог бачког канала. Претходне власти су најављивале да ће канал, уз претходну изградњу магистралног колектора и централног пречистача отпадних вода, бити очишћен до 2010. године, али је рок стално продужаван.
Једна трећина муља је изузетно токсична и мора се применити посебан третман. Пројекат чишћења је због сложености послова подељен у три фазе. Прва обухвата изградњу магистралног колектора који ће спојити општине Кула и Врбас чиме ће бити обезбеђено прикупљање свих комуналних и индустријских отпадних вода. Друга фаза је изградња централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, а трећа фаза која је сада у току обухвата стварање планског и пројектно - техничких основа за чишћење канала. Отпадна вода у Велики бачки канал долази из шећеране, фабрике меса, уљаре, металне индустрије, кожаре, са фарми и из насеља. Пречишћавање отпадних вода пре упуштања у канал није решено, тако да су воде канала препуне хемијског и биолошког загађења, тешких метала, нафтних угљоводоника и патогених организама. Суспендоване материје које улазе у канал Бездан – Врбас таложе се на деоници канала кроз насеље Врбас, на којој има више од 300.000 кубног метра муља. Осим отпадних вода у канал се уливају и површинске воде насеља Врбас.
Ержебет Марјанов
