То је дан када је 1083. године први мађарски краљ Иштван, оснивач мађарске државе и утемељивач хришћанства у Мађарској, проглашен за свеца. Значај тог празника, који славе сви Мађари у свету, наглашен је чињеницом да је Скупштина Војводине недавно усвојила одлуку о утврђивању и свечаном обележавању датума од покрајинског значаја, по којој се, осим 15. маја, 25. новембра и 10. децембра, у Војводини свечано обележавају и празници националних мањина чији језик је у службеној употреби.
Свечаности су присуствовали председници Покрајинске владе и Скупштине Војводине Игор Мировић и Иштван Пастор, представник амбасаде Мађарске у Београду Габор Палинкаш, чланови Покрајинске владе, потпредседници Скупштине Војводине, представници националних савета националних мањина из Војводине и свештенство.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић је, честитајући празник припадницима мађарске националне заједнице, рекао да је свечано обележавање празника националних мањина у Војводини, попут 20. августа, још једна потврда уважавања и озбиљности политике коју води Покрајинска влада.
То је политика без које Аутономна Покрајина Војводине не би била оно што јесте – најразвијенији део Републике Србије, покретач економског развоја и регион у којем ће се сви грађани осећати сигурно и задовољно, нагласио је Мировић.
Односи између Срба и Мађара – они су важнији од било којих других односа јер се мењају геополитичке прилике, али односи обичних људи Срба и Мађара, посебно морају увек бити испред и изнад свих других односа, навео је председник Покрајинске владе. Како је додао, данас можемо с поносом рећи да у скоријој историји никад нисмо имали бољу сарадњу, бољи однос.
То се сигурно није догодило само од себе, то је, чини ми се, заслуга генерације, пре свега наших државника, али и свих нас, без обзира на то којој политичкој опцији припадамо, поручио је Мировић.
Председник Националног савета Мађара Јене Хајнал у свом свечаном говору је истакао да матерњи језик, култура, вера, заједница и нација јесу „капиларни корени” националног осећања и заједничке свести.
Свети Иштван, чије је прво име било паганско – Вајк, потомак је Арпада, великог вође мађарског народа из времена досељавања у Панонску низију. Добијањем краљевске круне од папе Силвестера Другог 1000. године Вајк је, осим круне, добио и хришћанско име Иштван и започео христијанизацију мађарског народа.
За време владавине краља Иштвана Мађарска је постала економски јака, независна држава. Након смрти краља Иштвана 1083. године, он је проглашен за свеца и од тада се 20. август слави као Дан Светог Иштвана. Тај дан се истовремено слави и као празник новог хлеба.
Шта ли данас може да храни или трује национално осећање? Ускоро ће и о том судбинском питању морати одлучивати они који, по уставним овлашћењима, треба директно или индиректно да бирају нове националне савете, рекао је Хајнал.
Он сматра да је у данашњем свету свакако препоручљиво прихватити констатацију Иштвана Сечењија, који је у писму од 10. октобра 1830. године написао да су интереси Србије и Мађарске тако уско испреплетани да, желели ми то или не, треба да постанемо пријатељи.
Е. Марјанов
