Председник цењеног дома Иштван Пастор у интервјуу за „Дневник” каже да је за наредну седницу остало неколико извештаја о раду јавних предузећа и института који ће, нада се, бити достављени парламенту у току летњих месеци. Обавеза је и да се усвоје додатне одлуке за спровођење Покрајинске скупштинске одлуке о обележавању датума значајних за Покрајину.
– Мислим да ће то Покрајинска влада припремити за јесен. У овом тренутку већ ради на изменама и допунама Пословника и мислим да ће то одмах на почетку јесени доћи на дневни ред.
- Због чега су потребне измене?
– Тај процес смо започели пре више од пола године. С друге стране, искуства с последњих седница показују да је потребно направити пословничку корекцију да би се избегле злоупотребе садашњих пословничких могућности и покушаји да се рад Скупштине опструише огромним бројем амандмана и различитим другим могућностима који су сада на располагању на основу Пословника. То су корекције које живот намеће. Мислим да свима нама треба да буде важно да Скупштина буде ефикасна и функционише тако да и надаље задржи ниво и углед, а с друге стране, да сви посланици имају могућност за слободно изношење ставова и политичких убеђења. Између та два основна циља увек треба тражити најбоља решења и пословничко нормално функционисање. То ће сигурно и бити обезбеђено овим изменама и допунама Пословника.
Као лидера Савеза војвођанских Мађара, опозициони политичари мађарске националне заједнице у Војводини критиковали су вас – а у томе су нарочито били оштри политичари радикалне деснице у парламенту Мађарске, који су вас чак етикетирали и као издајника нације – због тога што је СВМ подржао скупштинску одлуку о обележавању датума значајних за Покрајину. Како то коментаришете?
– Желео бих још једном да подвучем да је та скупштинска одлука поводом које су поједини ударали стигме, значајна и по томе што практично одражава оно што мислимо да је једна од највећих вредности у Војводини – та разнобојност, та вишенационалност. У том смислу, та одлука је узела као значајне дане за Војводину и оне које национални савети националних заједница чији језик је у службеној употреби славе као своје најзначајније националне празнике. Мислим да је то страховито велики искорак и у односу на нашу досадашњу праксу, а у регионалном смислу свакако може послужити као пример због тога што смо сви ми у овом региону истовремено и већина и мањина. У Војводини су Срби већина, али су у Хрватској, Босни, Македонији мањина. Како човек може да се залаже за равноправност своје заједнице у мањини на најбољи начин него тако што показује како он то решава код куће? У том смислу, мени је страшно значајан тај партнерски однос између већинске и мањинских политика. Та пракса способности разумевања и прихватања у једном тренутку може деловати као компромис у којем се попушта, али у другом кораку је практично компромис који доноси.
Да ли сте задовољни Законом о националним саветима, који је Народна скупштина након дуготрајне јавне расправе средином јуна усвојила?
– Одговор на то питање може се дати на два начина. Један се односи на некакву дугорочну савршену варијанту решења статуса националних савета, и у том смислу сигурно се може имати милион задршки у односу на усвојен текст јер је далеко од тога да сва битна питања из сфере образовања, културе и информисања и службене употребе језика ставља у надлежност одлучивања националних савета. Али је уређивање тог питања увек процес који се мери годинама, можда и деценијама. Сигурно би било оптимално, и томе треба тежити – то је, практично, некакав политички циљ – да се у тим сферама пун капацитет одлучивања обезбеди националним саветима. Данас то није реално.
Због чега су потребне измене?
– Из низа разлога није реално. Зато тај закон, по мени, не можемо посматрати с тог аспекта, него га морамо посматрати с аспекта да ли користи све оне могућности који су данас реалне и за које постоји довољна политичка воља. У том смислу, ја сам тим законом задовољан јер ни за милиметар не значи корак назад у односу на ранији закон и одлуку Уставног суда, због које је закон био у значајној мери коригован. С друге стране, све оно што је одлуком Уставног суда било могуће вратити у законски оквир, то је сад у овој процедури учињено. Мора се имати на уму да се тај закон не доноси само за једну мањинску националну заједницу. Да се доноси само у односу на мађарску националну заједницу, можда би био другачији јер су наши капацитети можда другачији, можда су другачији наше могућности, наша прихваћеност и организованост. Али, закон се примењује на све националне заједнице који живе у Србији, и та околност мора се узети у обзир. Не може се доносити закон ако не постоје претпоставке да ће се и применити, а код оцене примењивости закона мора се водити рачуна о свима који ће тај закон на неки начин апсолвирати и примењивати.
Маргинални играчи се каче за све
На питање о нападима опозиционих политичара мађарске националне заједнице због Закона о националним саветима, Пастор је рекао да „највећи напади долазе од оних који се ни у односу на претходни период нису баш показали у конзумирању могућности којих је стари закон пружао, или долазе од оних који су унутар сопствене националне заједнице потпуно маргинални играчи па онда се каче за све”.
– Међутим, кад човек погледа шта су ти играчи у мађарској заједници изговарали у различитим фазама доношења закона, односно у првој и другој јавној расправи, и упореди то што су тражили са законом, може се доћи до закључка да се све што су у јавној расправи приговарали различитим нацртима закона, нашло у коначној варијанти закона. Тако да сам и у том погледу миран и задовољан.
Почетком јула сте имали прилику у Стазбуру да разговарате с комесаром за европску политику суседства и преговоре за проширење Јоханесом Ханом. Шта је била тема разговора?
– Интересантна околност је била та да је комесар Хан уочи нашег сусрета у Стразбуру боравио у Београду. Из тог разлога сам се фокусирао на питања која мислим да су значајна и с аспекта Војводине и мањинских заједница, а то је однос већине и мањина. О њима се вероватно ређе разговара приликом сусрета у Београду. Комесару сам говорио о напорима које Србија чини на имплементацији преузетих обавеза из поглавља 23, нарочито у односу на мањински акциони програм, о Закону о националним саветима, оквирном Закону о мањинским колективним правима, Закону о матичним књигама, Закону о локалним самоуправама, који су, практично, донети у пакету крајем јуна у Народној скупштини Републике Србије. Рекао сам комесару да Србија чини велике напоре да решава преузете обавезе из отворених поглавља и молио сам га, и као комесара за проширење и регионалну политику и као политичара из Аустрије, да се у овом полугодишњем периоду када Аустрија председава Европској унији заложи за то да један од приоритета владе Аустрије у преседавању Унији буде проширење Европске уније према Западном Балкану. Рекао сам комесару да сам убеђен у то да је Србија спремна за много брже отварање различитих поглавља и да ценим и осећам да би то прикључење могло бити много брже под условом да Европска унија покаже значајнији степен отворености и жеље за тим. Убеђен сам у то да је то наш заједнички интерес, при чему је потупно јасно да је данас Унија у проблемима сама са собом и решавање тих проблема је основна препрека за доношење одлука о стратегији проширења.
Ержебет Марјанов
