Мировић је казао да је Развојна агенција Војводине спровела нови конкурс и увела нову подстицајну меру којом ће у овој години (а та мера ће бити настављена и догодине с 50 милиона динара) омогућити набавку опреме за 14 задруга у Војводини.
– Задругари су уложили и свој новац, те ће укупна вредност набавке савремених машина и опреме износити око 150 милиона динара – истакао је Мировић. – Развојна агенција Војводине је од формирања 2016. године до данас оправдала своју улогу у три сегмента: кроз подстицаје за нова запошљавања, подстицаје за набавку машина и опреме, пре свега у малим и средњим компанијама у Војводини, и кроз нову меру коју је увела, значајно је побољшала пословни амбијент, омогућила да домаће и стране компаније запосле нове људе, посебно у мање развијеним срединама, али се и водила начелима транспарентности, професионализма, као и јасних критеријума приликом доделе новца.
Агенција је имала важну улогу, напоменуо је Мировић, и у промоцији потенцијала Војводине у земљи и иностранству и неки од великих инвеститора који ће доћи у Војводину наредних месеци, долазе захваљујући ангажману РАВ-а.
– Оправдали су трошкове и новац који су грађани Војводине у њих уложили – истиче Мировић.
Директор РАВ-а Никола Жежељ каже да је то трећа мера за три године које Секретеријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и Развојна агенција Војводине спроводе.
– Очекујемо да ће и ова мера бити успешна као и претходне две – истакао је Жежељ. – Кључни разлог оснивања Агенције од Покрајинске владе био је подршка домаћој привреди и предузетницима, а сада и задругама, и то је још један од резултата тог рада.
Пољопривреда важна тачка буџета
Игор Мировић је додао да, кад је реч о буyету за идућу годину, још увек трају припремни разговори с представницима свих секретеријата.
– Буyет ће бити предложен на време, а верујем да ће бити усвојен у Скупштини АПВ најкасније до 20. децембра. Када је реч о пољопривреди, улагања ће бити усмерена у два главна сегмента – питање одржавања скупог, али неопходног система каналске мреже, који је у оквиру ЈВП „Воде Војводине“ и који захтева велике инвестиције и новац за одржавање – казао је Мировић. – Биће у фокусу и све оне мере које је Секретеријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство уводио и развио када је реч о развојним гранама пољопривреде.
Он је истакао да се очекује више новца за идућу годину, иако буyет није у тој мери издашан да би могао подмирити све потребе.
– Новина за следећу годину је процес аутоматизације система противградне заштите за Срем. Пројекат имамо, као и грађевинску дозволу, а пре више од месеца наручили смо пројекат за аутоматизацију и у секторима Бајша и Самош, тако да ће 2021. године, најкасније 2022, бити покривени и Бачка и Банат – тврди Мировић. – Тако ће за три године бити аутоматизован систем противграде заштите. У неким деловима наше земље, поготово у централној Србији, већ је у два округа спроведен систем аутоматизације, што је дало прилично добре резултате јер је степен ефикасности система противградне заштите повећан најмање трећину. Смањен је утицај људског фактора у тој сфери и тај модел желимо да пренесемо на Војводину. Тако ће систем у Сремском округу идуће године моћи да рачуна на пуну аутоматизацију и важно је да ће се то спроводити уз домаће компаније.
Маша Стакић
Фото: Покрајинска влада
Реч добитника
Крајишник: Новац за паковање воћа и поврћа
Директор Земљорадничке задруге „Слога“ из Крајишника Драган Раковац рекао је да је њихова задруга добила 1,5 милион динара за куповину пакерица и ваге за прецизно паковање поврћа и воћа.
– Код нас се највише гаје ратарски производи – пшеница, кукуруз, сунцокрет – казао је Раковац. – Наша задруга је мала, имамо само 30 хектара у власништву и 30 чланова. Имајући у виду малу површину, окренућемо се ка интензивној производњи поврћа и воћа. Неопходни су нам заливни системи, првенствено бунари.
Бач: Уз опрему праве сојину погачу
Директор Земљорадничке задруге „Бачекс“ из Бача Маринко Антонић навео је да је његова задруга породична и броји пет чланова, али има 200 коопераната.
– Вредност опреме је 10,3 милиона динара, од чега смо део новца за куповину добили од Развојне агенције Војводине и захвални смо Покрајинској влади што је препознала ту врсту потребе да се субвенционишу и земљорадничке задруге – казао је Антонић. – Опрема је већ поручена и биће код нас за два до три месеца и имаћемо нови производ од зрна соје – високопротеинску сојину погачу, која се не производи на српском тржишту.
Он појашњава да је реч о чистој технологији јер гаје генетски немодификовану соју и високопротенска сојина погача без ГМО ће бити прављена за извоз.
– Имамо већ и закључене уговоре с купцима који су спремни да плате квалитет – истакао је Антонић.
Неузина: Систем навигације за сетву
Директор Земљорадничке задруге „Агросој“ из Неузине Нандор Вереш каже да су добили до милион динара бесповратно, што им много значи.
– Ми смо прошле године кренули у производњу воћа и поврћа и купићемо систем навигације који ће нам помоћи при сетви, што ће нам побољшати квалитет и квантитет 30 до 40 одсто – казао је Вереш, додајући да њихова задруга има шест чланова и 300 коопераната.
Сарађују с већином пољопривредника из општине Сечањ. Били су ратарска задруга, али полако прелазе на повртарску и воћарску производњу, која има већу перспективу.
У нашој општини се највише гаје кукуруз, пшеница и сунцокрет, у мањој мери соја, а од поврћа су покренути засади шаргарепе и црног лука, а вишње су све заступљеније када је реч о воћарству – рекао је Вереш.
