Како се наводи у предлогу закона, одлагање пописа за шест месеци неће имати негативне последице по резултате пописа, осим што ће објављивање коначних резултата почети шест месеци касније него што је било планирано.
Изменама закона померају се и рокови за извршење појединих пописних активности, па се тако за шест месеци помера рок за објављивање коначних резултата Пописа из члана 28. Закона тако што се утврђује да ће се конацни резултати Пописа, заједно са метаподацима и извештајем о квалитету, објављивати у складу са календаром објављивања, сукцесивно до 30. јуна 2023. године.
Пописне комисије формираће се најкасније четири месеца пре почетка пописивања, односно до краја маја 2021. године.
Поред средстава која су предвиђена за попис, око 3,5 милијарди динара, ове године је потребно обезбедити додатна средства у износу од 375,9 милиона динара, од којих це 32,7 одсто доћи из текуце буџетске резерве, у складу са грант уговором потписаним са Делегацијом ЕУ.
Највећи додатни трошкови, око 161,8 милиона динара, биће за ангажовање додатног особља у јединицама локалне самоуправе за примену епидемиолошких мера.
Попис је финансијски подржан преко националног програма ИПА 2018 – ЕУ за развој статистике у Србији.
Последњи попис у Србији спроведен је 2011. године. Тада је регистровано око 7,2 милиона становника. Међутим, према подацима државног Завода за статистику, у 2019. години број је први пут после 53 године пао испод седам милиона.
На дневном реду седнице која ће почети сутра су и Предлог закона о музејској делатности, измене Закона о судијама, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Савета министара БиХ о одржавању и реконструкцији путних међудржавних мостова између Србије и БиХ.
Посланици ће разматрати и Предлог одлуке о проглашењу старе и библиотечке грађе за културно добро од изузетног значаја, као и Предлог одлуке о престанку функције председника Прекршајног суда у Неготину, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Новом Пазару.
