Развој Петровца кочи одштета за нелегални месни самодопринос

Бачки Петровац је место које већ на први поглед указује на чињеницу да тамо живе људи који воде рачуна о томе како њихово место изгледа јер су улице чисте, а простор пред кућама уређен.
в
Фото: Дневник/Јелена Ивановић

Познат је и по томе што локалну самоуправу води најмлађи председник општине у Србији Срђан Симић, који ће догодине напунити 30 година.

О томе да се ради о општини вредних људи, сведочи и податак да је у Војводини најмања стопа незапослених управо у Бачком Петровцу и износи 3,5 одсто. Али, суочени су и с великим проблемом одлива људи преко границе, посебно у Словачку, где одлазе у потрази за послом и бољим животом.

– Стопа незапослености је најмања, али то није реална слика – каже Симић за „Дневник“. – Много људи је напустило Бачки Петровац и отишло, претежно у Словачку Републику, али и остале земље Западне Европе због радних места. Међутим добро је да постојећи привредници расту и отварају нове погоне, шире производњу и запошљавају нове раднике.

Тих 135 милиона које је општина морала да врати могло би се инвестирати у установе здравствене заштите, образовање и друге потребе, али то је тек део проблема, јер нису сви грађани још обештећени

Фото: Дневник/Јелена Ивановић


Проблем и водовод и канализација

Говорећи о најважнијим комуналним проблемима, за чије решавање је потребно више времена, председник општине наводи да је у Бачком Петровцу потребно завршити фекалну канализацију и доградити пречистач отпадних вода, као и завршити канализацију у Кулпину.

– То су две месне заједнице које још нису комплетно покривене канализационом мрежом. У Бачком Петровцу то је око 40 одсто уличне мреже, у Кулпину је изграђена улична мрежа, али нема пречистача ни потисног вода како је то пројектом предвиђено до Бачког Петровца до пречистача, и то су два тренутно горућа питања на којима морамо да радимо. И квалитет воде је један од проблема и морамо да улажемо не само у водовод и нове бунаре већ и у нову фабрику воде. У Кулпину је ситуација најгора и проблем квалитета неће решити копање бунара већ фабрика воде. Све то треба дугорочно решавати јер су потребне огромне паре. Зато се надамо да ће нам у томе помоћи конкурси Републике и Покрајине на које ћемо да аплицирамо – закључио је Срђан Симић.


Нажалост, и поред најбољих параметара по броју незапослених, управо општина Бачки Петровац има просечне зараде међу најмањима у Војводини, али због чињенице да је то пољопривредни крај где се 70 одсто становништва бави пољопривредом. На подручју општине има 16.000 хектара обрадиве земље, од чега је 3.000 хектара у државном власништву.

Претходну годину општина је реализовала три пројекта с Управом за капитална улагања Војводине, што је најзначајније за ту локалну самоуправу и сви пројекти су завршени. Последњи пројекат односи се на доградњу Предшколске установе „Чиелка“ у Кулпину, где је уложено око 16 милиона динара новца Покрајинске владе и Општине Бачки Петровац. Тиме је отворен простор за јаслице за још 20 најмлађих становника Кулпина.

Симић наводи да је други пројекат изградња локалног пута Бачки Петровац – Кулпин, дугог 4,5 километра, који је завршен у мају ове године.

– Пројекат је вредан готово 100 милиона динара, а општина је са својих готово седам милиона учествовала у свему томе. Пут је значајан не само за нашу локалну самоуправу већ као локални пут, и за општине које се наслањају на општину Бачки Петровац – истиче Срђан Симић.

То је пољопривредни крај где се 70 одсто становништва бави аграром. На подручју општине има 16.000 хектара обрадиве земље, од чега је 3.000 хектара у државном власништву

Он додаје да се, у сарадњи с Владином Канцеларијом за управљање јавним улагањима Србије, Општина Бачки Петровац закључком Владе Србије нашла на списку 273 објекта у Србији који ће бити реконструисани и обновљени.

– Ми смо за пројектно-техничку документацију издвојили пет милиона динара и с том комплетном документацијом аплицирамо за новац – близу пола милијарде динара – за комплетну обнову и опремање две основне школе – „Јан Чајак“ у Бачком Петровцу и „Жарко Зрењанин“ у Маглићу, где ће наши најмлађи имати боље услове – наводи Симић.

Како каже, нова извршна власт у општини наследила је огроман финансијски терет који се односи на повраћај нелегално уведеног месног самодоприноса, који омета и кочи развојне планове за општину јер у великој мери оптерећује локални буџет. Наиме, месни самодопринос уводио се од 2008. до 2013. године за инфраструктурно опремање месних заједница, али је тај новац преусмераван и за финансирање удружења грађана, спортских клубова и за друге намене. Но, будући да референдум о увођењу месног самодоприноса није спроведен, а одлуком Скупштине општине Бачки Петровац самодопринос је уведен у свим месним заједницама, Уставни суд је, по тужби грађанина Кулпина, донео одлуку да је самодопринос уведен нелегално и да се новац врати, али не само њему већ и свим житељима тих месних заједница.

Фото: Дневник/Јелена Ивановић

– За претходне две године око 135 милиона динара смо вратили грађанима све четири месне заједнице које су по основу нелегалног самодоприноса исходовали судске пресуде. У том износу је главница дуга, камата и трошкови адвоката и вештака. С обзиром на то да је наш буџет 440 милиона динара на годишњем нивоу, може се замислити колики је то терет за локалну самоуправу. Отуд и мала учешћа општине на конкурсима Покрајинске владе и немогућност да сами инвестирамо у одређене пројекте од неколико милиона динара. Ти износи нису превелики за локалну самоуправу, али у овом случају није могуће. Због тога морамо да се у највећој мери ослонимо на републичке и покрајинске органе. Јер другачије не бисмо могли финансирати радове – истиче Симић.


Културно седиште војвођанских Словака

Бачки Петровац је место с нешто више од 6.000 становника и административно је седиште истоимене општине, која укупно има више од 13.000 житеља у четири насеља, али и културно седиште војвођанских Словака, који су у тој општини већина. То је пољопривредни крај који је протеклих година постао познат по „Петроленду”, аква-парку који је отворен у лето 2012. године, а и по манифестацијама које окупљају националну заједницу Словака.


Он додаје да би се тих 135 милиона које је општина морала да врати могло инвестирати у установе здравствене заштите, образовање и друге потребе, али да је то тек део проблема јер нису сви грађани још обештећени. Обештећени су житељи Кулпина, Бачког Петровца и Гложана, који имају извршне судске пресуде, док су они који су се одлучили на вансудско поравнање још на листи чекања. На тај трошак Симић очекује да ће се надодати још и одштета житељима МЗ Маглић јер је ове године чак 500 мештана по једној тужби затражило обештећење и не верује да ће те тужбе имати исход другачији од ранијих које су пресуђене у корист тужилаца, односно грађана.

– Тешко је проценити колики ће то трошак да буде за општински буџет јер се на износ главнице додају и камате и трошкови поступка. Али, очекујем да ће само за Маглић требати између 55 и 75 милиона динара – објашњава председник општине Бачки Петровац.

Извесно је да ће се последице нелегалног увођења месног самодоприноса по општинску касу осећати до 2021. године, што значи да ће затећи и власт у новом мандату, имајући у виду да је садашња изабрана 2016. године. Он наводи да је веома важна улога општинског јавног правобраниоца који је уложио много напора да се, што вансудским поравнањем, што одлагањем исплате, омогући функционисање општине јер, да су извршне судске пресуде стигле на наплату ођедном, буквално би се паралисао рад општине.

– Исплата одштете не угрожава рад ниједне установе, а улаже се у постојећу инфраструктуру, што значи да општина на неки начин несметано функционише, али опет, то су за нас огромне паре, с којима бисмо много тога урадили – каже Срђан Симић.

А. Савановић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести