"Обележавање 25 година од потписивања Дејтона јесте важан догађај и зато количина изјава у вези Дејтона није изненађујућа. Само обележавање није притисак на Србију, али постоји много тога што је речено током тог периода обележавања што јесте апсолутни притисак на Србију и на Републику Српску и то прилично перфидан", каже Милић за Танјуг.
У овој конкретној резолуцији, објашњава она, највише "пара уши" да су почињени злочини кулминирали Сребреницом што имплицира да су сви злочини почињени над Бошњацима и да су их сви починиоци Срби што није тачно и подсећа да Србија никада није као држава, за разлику од Хрватске, оптужена за заједнички злочиначки подухват у БиХ.
Милић истиче да се за многе аспекте догађаја на простору бивше Југославије, од питање КиМ, реформи Дејтона, тумачење недавне историје и транзиционе правде, лопта много више налази у дворишту Београда, него код било кога другог.
Милић каже да је у резолуцији "боде очи"и подршка путу БиХ у ЕУ и НАТО.
"У међувремену су се ствари промениле и мислим да не треба форсирати причу о чланству БиХ у НАТО, него да треба причати о потребама реформе ако се жели наставити са европским интеграцијама. У том смислу, као што и Србија мора да се суочи са уставним реформама, тако мора и БиХ", каже Милић и истиче да је све остало прилично "перфидан" притисак.
Сматра да се тај притисак дешава и делом као последица изјаве Соње Бисерко или Кристијане Аманпур које су крајње опасне и које су пуне историјског ревизионизма о томе да је Република Српска или ратни плен или да је била нужда али неправедна.
"Кроз историју, па и у новијој историји имате много неправедних међународних договора и споразума па их се сви придржавају. То је по мени чист неодговорни историјски ревизионизам", каже Милић и додаје да се покушава под плаштом наставка егзорцизма против великосрпске, наводне агресије и експанзионизма, да се сада дисквалификују и занемарују врло уочливе трендове погоршања индивидуалних и колективних права Срба свуда у региону било да је реч о језичким колектива, верским. Православна права, питању имовине, питање кажњавања оних који су чинили злочине над тим људима...
Генерално, објашњава она, много је питања на која Србија има легитимно право да их отвори, а да то не буде сваки пут одмах етикетирано као великосрпски национализам или нека колонијална експанзија и стварање српског света.
"Заинтересованост за колективна права Срба у региону за Србију је нешто сасвим легитимно. Ти исти који критикују Србију за такав приступ су први који ће вам одмах речи за сву угроженост хрватске заједнице у Србији, Албанаца на југу Србије, Црногораца у Војводини", каже она и објашњава како сви други имају право да као матице искажу заинтересованост за стање својих етничких мањина у земљама суседства, а да само Србија нема.
На питање како би та резолуција могла да утиче на политику нове администрације Џозефа Бајдена, Милић каже да те резолуцију читају и нови чланови америчког Конгреса и фомирају неку представу по аутоматизму.
"Свака од њих остави мали траг. И више њих када се 20 година упорно понављају формирају једно колективно знање и једно институционално знање. У том смислу она је врло битна", оценује Милић.
Али, наглашава, да би Србија адекватно проценила шта ће бити нова Бајденова политика потребно је да се сачекају резултате за два места у Сенату у Џорџији како би видело ко ће даље да контролише Сенат.
"Ако он буде припадао и даље Републиканцима то знатно лимитира могућност независног и аутономног креирања и спољне и унутрашње политике САД па ће лимитирати и могучности Бајденових намера које још не знамо тачно шта су.
"Оно што је интересантно јесте да предлог за новог министра одбране говори да Бајден није изабрао ''јастребове'' или скроз либералне авантуристе. Лојд Остин се сматра особом која је врло уздржана у употреби војне силе, није особа склона ескалација оружаних сукоба и милитаризацији дипломатије", објашњава Милић.
Ове резолуције, додаје она, јесу важне али не могу да буду кључне и да још увек постоји великог простора.
"Србија сада не би смела да допусти ревидирање историје на ове нове начине", наводи Милић и додаје да су потребна хитна саопштења у којима ће се навести да је реч о тенденциозној резолуцији у којој се не спомињу злочине Хрвата над Бошњацима, али и злочине над Србима у Сарајево.
