Но, чин којим ће бити стављена тачка на изборни процес Скупштине Србије свакако не зависи од самог РИК – а. Наиме, потребно је да се испоштује цела жалбена процедура, како би Комисија, као званични државни орган, могала да извести о томе колико је свака од изборних листа, које су прошле цензус од три одсто, освојила посланичких мандата. Последње понављање избора било је 28. априла на једном бирачком месту у Великом Трновцу. РИК је имао рок од 96 сати након затврања тог биралишта да изађе са коначним резултатима, уколико нових приговора није било. Мимо тога, текао је рок од 72 сата за подношење приговора, а још толико времена је потребно да се о њима одлучује. Уколико би дошло до жалби Управном суду, и он би у року од три дана требало да се изјасни.
У сваком случају, ако не буде новог понављања избора, може се претпоставити да коначни резултати бити саопштени у данима до 15. маја. После тога, може се рећи да конституисање државних органа креће по редовном реду вожње. Објављивање коначних резултата је тачка од које крећу сви остали рокови. Тако Републичка изборна комисија у року од 10 дана решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике, а 30 дана је време у коме мора бити конституисан нови сазив Скупштине Србије. Након конституисања скупштине, постоји рок од 90 дана за избор нове владе. Ако би се узели у обзир сви ови рокови, конститутивна седница парламента требало би да буде одржана најкасније до 15. јуна, а нова влада изабрана до 15. септембра.
Прву седницу парламента сазваће председник скупштине из претходног сазива лидер социјалиста Ивица Дачић. Народна скупштина биће конституисана потврђивањем мандата две трећине од укупно 250 народних посланика. Тим чином престаје мандат претходног сазива и почиње четвогодишњи новоизабраних народних посланика. Првој седници, до избора новог председника Народне скупштине, председава најстарији посланик, а помаже му по један најмлађи парламентарац са четири изборне листе које су добиле највећи број мандата.
За сада резултати говоре да је у парламент ушло 11 изборних листа, од тога четири мањинске. Ово је знатно више него у претходном, 12. сазиву Народне скупштине када смо имали посланике са седам изборних листа. Уколико се потврди саопштење Коалиције Албанаца долине да су прешли праг за улазак у парламент, место у Скупштини Србије заузели би представници и те мањинске листе, а остаје да се види ко би у том случају имао мандат мање.
Према тренутно важећим подацима, листа коју преводи СНС “Заједно можемо све” има 120 посланика, коалиција “Уједињени за победу Србије” 38 мандата, док су листи СПС, ЈС, Зелени припала су 32 места. Коалиција “Нада” и монархисти Војислава Михаиловића улазе у скупштину са 15 мандата, “патриотски блок” – Двери и ПОКС Жике Гојковића са 10 посланика. Од мањинских странака у нови скупштински сазив улазе СВМ са 5 посланичких места, Странка правде и помирења - муфтијин аманет са три, и са по два посланика СДА Санyака и Заједно за Војводину. Но то колико је било листа на изборима, не значи много за будуће формирање посланичких клубова, за које је потребно најмање пет парламентараца. У прошлом сазиву, рецимо, било је осам посланичких група. ПУПС и СДПС, иако су изашли на изборе на листи са СНС имали су своје клубове, као што су одвојене посланичке групе имале и СПС и Јединствена Србија. На први поглед може се избројати да ће у новом 13. сазиву, своје представнике имати чак 34 странке, покрета или удружења, па се претпоставља да ће имати највећи број посланичких група, од 1990. године, када је обновљено вишестраначје у Србији.
Листу “Александар Вучић - Заједно можемо све” представљаће у парламенту 95 посланика Српске напредне странке, седам из СДПС, шест из ПУПС – а, три из Покрета снага Србије, по два из Српске народне партије, Покрета социјалиста и СПО. По једног посланика са те листе имаће Народна сељачка странка, Боља Србија и Уједињена сељачка странка.
Скупштинско руководство не мора бити изабрано истог дана када су потврђени посланички мандати. Обзиром да је председник скупштине по снази функције у државном врху, сигурно је да ће разговор о томе ко ће бити на челу највишег законодавног тела ићи у пакету са договорима о коалицији и расподелом функција у Влади Србије. Самим тим, избор председника и потпредседника скупштине, за које треба да гласа већина од укупног броја, односно најмање 126 посланика, највероватније ће сачекати коначан договор будуће владајуће коалиције. Ако се сетимо прошлих избора, иако је владајућа коалиција имала апсолутну већину, мандати су потврђени 3. августа 2020, проглашена је пауза, а Дачић је за председника изабран тек 22. октобра. Тада су изабрани и потпредседници, а потом формирани и скупштински одбори.
Када је реч о листи “Уједињени за победу Србије”, Народна странка имаће 12 посланика, Странка слободе и правде и Демократска странка по 10, Покрет слободних грађана три и по једног Покрет за преокрет, Синдикат Слога и Покрет Отаyбина.
На заједничкој листи Социјалистичка партија Србије имаће 23 парламентарца, Јединствена Србија осам, а Зелени Србије једног. Коалиција “Нада за Србију” прерасподељена је тако да ће Демократска странка Србије и Монархисти имати по седам, а “Нема назад - иза је Србија” једног парламентарца.
Коалиција “Морамо” доводи у парламент пет посланика Покрета “Не давимо Београд”, а Отворена грађанска платформа “Акција” и Еколошки устанак имаће по четири.
Покрет “Двери” имаће шест, а њихови партнери из ПОКС – а четири посланика. “Заветници” су изашли на изборе без коалицоних партнера има имаће свих 10 освојених мандата.
Савез војвођанских Мађара имаће пет посланика, Муфтијин аманет - Странка правде и помирења три, СДА Санyака два. На заједничкој листи наступили су Демократски савез Хрвата у Војводини и “Заједно за Војводину” и они ће имати по једног посланика.
С. Станковић
