Свилановић је рекао да је било неколико идеја у оптицају, а да је прошле недеље у Бриселу договорено да се формира регионално економско подрчује, што би данас требало да се потврди на Самиту у Трсту.
"ЕУ долази са 250 милиона евра данас, то је више него сто је било у Паризу и Бецу (претходни самити)", истакао је Свилановић, наводећи да оно што ће данас бити прихваћено не сме и не треба да буде змаена за чланство.
На питање шта је са Црном Гором будући да је изнела раније изнела резерве тим поводом, Свилановић је рекао да су све стране прошле недеље прихватиле документ.
"Добро је што је дошло до шагласности о заједничском економском простору. Не прихватамо да је то замена за ЕУ", био је јасан Дачић, док је Рама истакао да регион уопште није занемарљив када се уједини и изађе заједно на трећа тржишта.
"Има оправданог скептицизма, јер ово мозе да се користи од ЕУ као мехнизам да се ствара једно оствро са неким правилима која су слицна ЕУ...процес интеграција је неопходан за мир и стабилност", рекао је Рама.
На констатацију генералног секретара РЧ да су Албанци највећи еврооптимисти, Рама је рекао да је то променљиво и да мало фали "да се вратимо уназад и да говоримо о стварима које треба да заборавимо"
"Када смо започели процес и сада када сагледамо, моземо видети огромне резултате. Мир и могућност да разговарамо, комуницрамо, причамо и одлуцујемо о заједницким иницијативама. С друге стране, постоје и велика оцекивања и нацин како реаује ЕУ према њима", рекао је Рама.
Каже да је за Албанце сан ЕУ примамљив, али истовремено праћен потребом да виде добробит.
"Ако то избледи, имаћемо проблем и у региону и за Европу. Политицка криза која се дешава у региону, унутар земаља мозе да буде пробем за ЕУ. Ово није несто сто је немогуће, мало фали да се вратимо уназад и да говоримо о стварима које треба да заборавимо", рекао је Рама.
Како је рекао, европске интеграције су процес сигурности и мира.
Говорећи о економији, албански премијер је рекао да не треба оптерећивати предузећа вишеструком документацијом и да ће регионално економско подручје дати важан допринос када се говори о трговини.
Економска криза је оставила последице у региону, рекао је Дачић, али је навео и да сарадњом може да се постигне више, а говорећи о ситуацију у Србији, истакао је да је први процес реформи завршен, да је решено питање високог дефицита, али да је сада потребан раст.
"Мислим да је добра страна Берлинског процеса сто су укљуцене привредне коморе, НВО, добро је сто је досло до шагласности о зајединкцом економском простору", рекао је Дачић.
Заев сматра да ЕУ мора директније да помогне региону и да раст не може да се своди на два, три, четири одсто већ на шест одсто и више како би зенље региона брже достигле развијене земље ЕУ и како би се мотивисали инвеститори.
Београд и Скопље су успели ад привуку највећи број инвеститора, рекао је Свилановић који истиче да мора да се дође до хармонизације инвестиционих политика и да се нуди нешто што је додатна вредност, а не велике субвенције и јефтина радна снага.
"Ми (регион) смо на 30 одсто од просецног БДП 28 цланица ЕУ, то је билао довољно када је Бугарска усла у ЕУ, али се ЕУ променила. Морамо да приђемо ближе, потребно је да раст буде већи", рекао је Свилановић.
Да су односи Албаније уи Србије бољи потврђује то што та информација није вест, рекао је Дачић, а говорећи о жалбма на руски утицај, он је казао да се "љубав не води даљину" и да је последња британска премијерка која је дошла у Србију била Маргарет Тачер.
