Борећи се за очување свог територијалног интегритета и суверенитета на Косову и Метохији, Србија инсистира на томе да је културно наслеђе у нашој јужној покрајини не само српско, већ да је реч о наслеђу хришћанске Европе, рекао је Селаковић на отварању изложбе “Србија и Ватикан 1878-1914“, на понтификалном Латеранском универзитету у Риму.
Селаковић је навео да хришћански темељи Европе не могу бити сачувани без минимума свехришћанског јединства и кохезије.
Он је додао и да Србија и Ватикан развијају сарадњу засновану на разумевању.
Изложба “Србија и Ватикан” - важни односи са Светом столицом
Министри спољних послова Србије и Ватикана, Никола Селаковић и Пол Галагер отворили су вечерас на понтификалном Латеранском универзитету у Риму изложбу “Србија и Ватикан 1878-1914“, посвећену односима Србије и Свете столице, који су званично успостављени пре једног века.
Поставку, аутора Мирослава Перишића, Александра Марковића и Јелице Рељић, чини архивска грађа која пружа увид у живот католичке заједнице у Србији, као и у континуиране напоре истакнутијих српских државника на успостављању и развијању сарадње са Ватиканом.
Селаковић, који се обратио на италијанском језику, поручио је да изложба сведочи о богатој стогодишњој историји дипломатских односа Србије и Свете столице, истичући да су темељи тих односа јаки, дубоки и засновани на заједничким вредностима и интересима.
Министар је рекао да је Србија од почетка своје нововековне државности настојала да са Ватиканом успостави ефикасну комуникацију како би се питање односа међу хришћанима у овом делу света решавало на миран и модеран начин, у складу са напредним српским уставотворним решењима из 19. века.
Подсетио је да су још од Сретењског устава, грађани Србије римокатоличке вероисповести уживали пуна верска права и слободе, додајући да српски народ вековима дели животни простор са другим народима и конфесијама, као и да је тај простор много пута био поприште сукоба који су неретко имали и религиозну димензију.
Сарадња са Светом столицом била је од велике важности како би се отворена питања међу хришћанима на овим просторима решила на миран и хришћански начин, указао је министар.
Шеф српске дипломатије је навео и да данас Србија и Света столица развијају сарадњу засновану на разумевању, посебно нагласивши да је за Београд од велике важности позиција Ватикана у погледу једнострано проглашене независности тзв. Косова.
Борећи се за очување свог територијалног интегритета и суверенитета на Косову и Метохији, Србија инсистира на томе да је културно наслеђе у нашој јужној покрајини не само српско, већ да је реч о наслеђу хришћанске Европе, рекао је министар.
Он је нагласио да хришћански темељи Европе не могу бити сачувани без минимума свехришћанског јединства и кохезије.
Министар спољних послова Ватикана столице Пол Галагер рекао је да му је част да са министром спољних послова Србије отвори изложбу, која говори о односима две државе.
Додао је да је управо крај 19. и почетак 20. века био период тешких међународних околности, у којима су се развијали односи Србије и Ватикана.
Ова изложба кроз документе и фотографије показује како су се ти односи развијали”, рекао је Галагер.
Поставка укључује и дипломатску преписку српских дипломата са папама Лавом XIII, Пијем X и Бенедиктом XV.
Међу изложеним документима издвајају се и одлуке Александра Карађорђевића и Милоша Обреновића о новчаном помагању католичке цркве и оне који се односе на рад римокатоличких школа у Београду и Нишу.
Изложба поводом 100 година од успостављања дипломатских односа Крељевине Срба, Хрвата и Словенаца са Ватиканом, 1920. године, почетком октобра отворена је и у Државном архиву Србије.
Свечано отварање започело је интонирањем химни Србије и Ватикана, а колико Света столица придаје значај односима са Србијом, говори и то што су гости на отварању били амбасадори бројних земаља при Светој столици, међу којима амбасадори САД, Русије, Велике Британије, Турске, Шпаније, Грчке, Албаније, Бугарске, БиХ, Кубе, Јапана, Индонезије, Мексика, Анголе, Чешке, Словачке, Црне Горе, Камеруна…
Амбасадор Србије у Ватикану Сима Аврамовић истакао је да су важни односи Србије и Свете столице, и да век односа две државе и значајни датуми током последњих 100 година заслужују овакву изложбу.
Селаковић је изложбу отворио са министром спољних послова Свете столице Полом Галагером.
Ватикан је једна од држава које не признају тзв. Косово.
Ректор Латеранског универзитета у Риму: Религија-елемент мира
Ректор понтификалног Латеранског универзитета у Риму, на којем је вечерас отворена изложба "Србија и Ватикан - 1878-1914", Вићенцо Буономо каже да изложба доприноси сагледавају фундаменталних аспеката односа Србије и Свете столице, додајући да религија увек представња кохезиони, а не елемент сукоба.
"Изложба нам даје прилику да увидимо да је религија елемент мира", рекао је Буономо који је вечерас био домаћин високим званицама на отварању излозбе.
Он је додао да изложба помаже у сагледавају фундаменталних аспеката односа Србије и Свете столице, пре свега везе између два суверена ентитета, које су током историје доживеле одређене промене, а које се данас у пуној мери враћају у дипломатским односима Србије и Свете столице.
"Путем ових архивских докумената могуће је потврдити да је Србија показала пажњу и интерес за развој односа са Каторлицком црквом, а то је и важан елемент када говоримо о екуменизму и пазњи према разлицитим конфесијама", рекао је Буономо.
Додао је да је прошле недеље разговарао са деканом Теолошког факултета у Београду, како би се иницирала сарадња путем размене студената и професора и сарадња две цркве.
Перишић: Изложба у Риму важан догађај за Државни архив
Изложбу на понтификалном Латеранском универзитету у Риму “Србија и Ватикан 1878-1914“, посвећену односима Србије и Свете столице приредио је Државни архив Србије, а директор те установе Мирослав Перишић каже да је то значајан догађај за Архив, јер има част да представи своја документа о односима Сбрије и Свете столице из једног мање познатог периода.
“Направили смо изложбу у Београду, али и овде је, са истим материјалом, приређена друга изложба. Посетиоци могу да виде документа и фотографије који се односе на значајану, али недовољно истражену и познату тему”, рекао је Перишић.
Посетиоци ће имати прилику да виде и прочитају документа о томе како су текли разговори о склапању Конкордата, 1914/1915. године, о посети краља Александра Обреновића папи Лаву XIII, колико су српски владари у 19. веку улагали напора и финансија у изградњу католичких цркава и школа.
Изложба, коју су вечерас отворили минситри спољних послова Србије и Свете столице, Никола Селаковић и Пол Галагер, чине и документа која сведоче о односима Свете столице и Србије, од године када је наша држава међународно призната, до 1914.године.
Додао је да су посебан додатак изложби документа која сведоче о успостављању дипломатских односа Краљевине СХС и Свете столице.
“Сада имамо две изложбе, једну у Београду, једну у Риму, али на теиторији која припада Ватикану, и ово је први пут да нека институција српске културе има у исто време изложбу на два места, у две државе”, рекао је Перишић.
Такође, изложбу прати и двојезични каталог о односима Србије и Свете столице.
Припрема је трајала нешто више од шест месеци, али највећи посао је био пре саме припреме, тогом истраживачког рада о мање познатој теми, додао је Перишић.
