„Закон не предвиђа начине да верске групе стекну правни статус. Влада је у септембру одобрила амандмане који би верским групама са таквим статусом омогућили да послују у своје име и остваре одређене пореске олакшице, али парламент није започео поступак због непостојања кворум“, наводи се у извештају.
Владе тзв. Косова и Србије потписале су 4. септембра 2020. године у Белој кући листу обавеза између осталих и да се штити и промовише слобода вероисповести, обнови међуверска комуникација, заштите места која су значајна за вернике, да се спроводе судске одлуке које се односе на Српску православну цркву (СПЦ).
Косово онлајн преноси да је СПЦ навела да недостатак конструктивне комуникације са неким општинским властима спречава Србе православце да слободно дођу до неких храмова и гробаља СПЦ.
Влада у Приштини није у потпуности спровела Закон о специјално заштићеним зонама (СЗЗ) и пропустила је да спречи изградњу пута у специјално заштићеној зони манастира Високи Дечани, али је након приговора међународне заједнице влада у Приштини у августу ипак обуставила радове.
Поред тога, локалне и централне власти у Приштини наставиле су да игноришу одлуку суда из 2016. године о власништву Српске православне цркве над неколико земљишних парцела поред манастира Високи Дечани, преноси Косово онлајн.
У извештају стејт департмента се наводи и да су Заједница косовских Срба и Јеврејска заједница навеле да неке општине нису прописно одржавале гробља ових заједница, а полиција тзв. Косова је потврдила да је током године примила пријаве о 57 инцидената уперених на верске објекте или гробља.
Полиција тзв. Косова је већину инцидената класификовала као крађе, иако је било и оштећења и скрнављења гробаља или друге имовине.
Косовска полиција тврди и да је већина инцидената била усмерена на локалитете муслиманске заједнице, иако је, како се наводи, "неколико укључивало и имовину СПЦ и Католичке цркве", али према наводима СПЦ многи инциденти нису ни пријављени полицији, преноси Косово онлајн.
