Одлуку о притвору до сутра, 24. новембра, мора да донесе судија за претходни поступак, јер према правилима Суда, притвор се преистипује на свака два месеца, а Мустафи се сутра навршава два месеца од хапшења и изручења Хагу где је смештен у притвор.
У поднеску Мустафиног браниоца по службеној дужности Јулијуса вон Беонеа, тврди се да након више од пет месеци од потврђивања оптужнице против Мустафе, Специјализовано тужилаштво није пружио доказни материјал у прилог инкриминишућим изјавама.
"Специјализовано тужилаштво је само у време подношења оптужнице на потврђивање, поднело материјал који би, у то време, могао довести до закључка да постојала је основана сумња", наводи се у поднеску Мустафиног адвоката, који сматра да је "фер и праведно" да се у одсуству додатних доказа његов брањеник пусти из притвора.
Додаје да ће се Мустафа, уколико му се омогући одбрана са слободе појавити на сваком заказаном рочишту, било путем видео конференцијске везе или уживо у судници, као и да ће постовати све евентуалне услове и мере које му суд наметне.
Мустафа је, како наводи његов бранилац, спреман да преда свој пасош како би се осигурало да неће напустити земљу и да ће, ако буде потребно, тражити дозволу суда за путовање ради посла.
Подсећа да се Мустафа изјаснио да није крив ни по једној од четири тачке оптужнице за које се терети и подсећа на правило да се оптужени сматра невиним, док се оптужбе против њега не докажу пред судом.
Са друге стране тужилаштво тврди да и даље постоји опасност да ће Мустафа побећи, да би могао да застраши жртве и сведоке, као и да би могао да почини нове злочине уколико се нађе на слободи.
"Ове околности се нису промениле, већ су се ризици чак повећали јер је оптужени сада свестан тежине оптужби и доказа против њега, па је сходно томе и даље задржавање оптуженог у притвору неопходно", нагласило је тужилаштво у свом поднеску.
Посебно је указало да судија треба да узме у обзир повећан ризик од бекства Мустафе и потешкоћа које би могле настати за његово хапшење и изручење јер Спеаијализована већа Косова могу тражити сарадњу само оних држава које су признале Косово и са њим имају споразум о екстрадицији или то на други начин омогућава њихово законодавство.
Поред тога, повећан је и ризик од његовог утицаја на сведоке и жртве, након обелодањивања оптужби у односу на временски период и локације.
Тужилаштво је напоменуло да се свим ризицима ефикасно може управљати само ако је Мустафа у притвору, док је сва његова уверавања, да ће испуњавати евентуално наметнуте услове, одбацило као недовољне гаранције.
"Пуштање на слободу, са или без услова, не би требало да се одобри", закључило је тужилаштво.
Мустафа је први припадник ОВК који је ухапшен и изручен Специјализованим већима ради суђемја по оптужбама за ратне злочине на Косову и Мехохији.
Он је био командант герилске јединице "БИА", јединице унутар оперативне зоне Лаб ОВК.
Оптужница против Мустафе потврђена је 12. јуна, а објављена је 28. септембра.
У њој се поред осталог наводи да Мустафа сноси појединачну кривичну одговорност и кривичну одговорност као претпостављени старешина за злочине које су од 1. до 19. априла 1999. године починили одређени припадници ОВК против лица заточених на имању у Злашу које је служило као затвор.
У оптужници против Мустафе се тврди да је он одговоран за поменута кривична дела извршена над најмање шест лица.
Даље се наводи да је један затвореник убијен на тој локацији у периоду приближно од 19. априла 1999. до краја априла 1999.
Терети се у четири тачке за ратне злочине: произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.
Он је на статусној конференциј крајем октобра негирао по свим тачкама оптужнице Специјализованог тужилаштва Косова.
