Буџет ће се наћи 27. јуна пред Скупштином општине ради ребаланса због новца добијеног на конкурсима Покрајинске владе.
– За инвестиције смо ове године добили 50,164 милиона динара од Управе за капитална улагања и Покрајинске владе, а везано за индустријски парк, али и друге потребе – истиче Кишлиндер, и додаје да се мења план и програм јавног предузећа, и своте које ранијих година нису трошене, биће преусмерене на друге инвестиције.
По његовим речима, овог месеца завршава се пројекат затвореног базена, који је капитална инвестиција Бачке Тополе, за коју је из буџета издвојено 150 милиона динара, а вредност укупне иневестиције износи 350 милиона, те ће за остатак новца Општина конкурисати код Покрајине.
– Видећемо да ли део новца можемо прибавити самодоприносом, али то морамо у договору с представницима месних заједница, дакле да сви одобре. Очекујемо да ћемо већ у јулу спровести јавну набавку, а у септембру би већ могла почети изградња базена, која ће се радити у фазама, а крај радова очекује се крајем 2019, а не дуже од марта 2020. године – каже Кишлиндер.
Председник општине Бачка Топола Габор Кишлиндер каже да не воли да говори о добијеним пројектима јер је то резултат рада свих у општини, али да га је имао председник Покрајинске владе Игор Мировић питао да ли је задовољан новцем добијеним за инвестиције. Имајући у виду да је та општина у другој категорији по развијености, неке општине су добиле више, те га је председник Покрајинске владе упитао зашто је задовољан, на шта је Кишлиндер одговорио да, кад се реше приоритетне општине, онда ће они доћи на ред да добију највише, и то се управо дешава. Бачка Топола ове године остварује капиталне инвестиције.
Ове године Бачка Топола ради реконструкцију једног моста и гради један између Бајше и Паноније, а мост код Ине у Бачкој Тополи биће саниран. Пошто су на конкурсима добили новац за те инвестиције, вредне мало више од 30 милиона динара, та свота биће преусмерена на друге инвестиције.
– Такође, планирамо изградњу ученичког дома, вредног 25 милиона динара. За то смо конкурисали с 50 одсто учешћа у пројекту код Покрајинске владе, али испало је да целокупни пројекат вреди 74 милиона динара, што је много више, јер се додао још један спрат због потребе, као и различите сале, али не намеравамо да одустанемо јер је дом неопходан нашој општини – каже Кишлиндер. – Ученички дом није инвестиција важна само за Бачку Тополу већ и за целу Војводину јер ће то бити дом при Пољопривредној школи, која поучава децу из целе Војводине делатности која је основна у Покрајини, од ратарства, сточарства, машинства, до заштите у пољопривреди. Тај смештај је важан ученицима-путницима, а не бачкотополској деци, која ће такође користити неке садржаје, међутим, то је шира прича и зато и сматрамо да ће Покрајина, али и Република, размотрити тај пројекат за саму изградњу, као и да функционисање.
– Највећи проблем у овом тренутку, који се надамо да ћемо решити до краја године, јесте питање хотела у центру града, за који ћемо озбиљно конкурисати код страних фондова, а расписали смо јавну набавку за рушење на основу елабората Грађевинског факултета у Новом Саду. Хотел је сада својина Општине, а предвиђено је да се руши горњи спрат због статике јер темељи не могу да изнесу толику спратност, а ове године планирамо и стављање крова, док ћемо за унутрашњи део конкурисати код свих могућих фондова. Из јавног предузећа смо предвидели 100 милиона динара, што је довољно за прву фазу радова, која ће бити најскупља, а хотел ће се радити у четири фазе – напомиње Кишлиндер.
Председник општине Бачка Топола додаје да при сваком пројекту у старту размишљају и о његовом функционисању, да после не настану проблеми. Некада су се градиле објекти, који после нису имали никакву сврху, или су лоше урађени, а типичан пример за то је, тврди Кишлиндер, отворени базен „Венус“. У то време то је било добра инвестиција што се тиче улагања, а лоша у смислу функционисања и одржавања, управо зато се Општина сада одлучила за изградњу затвореног базена.
– Заштићено подручје Тополске долине обухвата и језеро у Бачкој Тополи које је толико чисто да би било сулудо поред тога правити отворени базен, али тако деца могу током целе године да се активно баве спортом, и не само они већ сви грађани, а знамо колико је пливање добро за здравље – каже Кишлиндер. – Много се може причати на ту тему, колико то доприноси у превенцији у здравству, па и финансијски ако тако поставимо, али на првом месту здравствено.
Он напомиње да је сигурно лакше, и свакако исправније, платити трошкове купања него трошкове лечења, и грађани већ дуго година очекују базен, чија изградња има добар ођек, и на томе ће озбиљно радити, пазиће се на сваки детаљ.
Индустријска зона је такође једна од капиталних инвестиција те општине: у путеве у зони биће уложено око 60 милиона динара, биће изграђена трафостаница, а Кишлинер каже да се мора бушити и један бунар ради снабдевања водом у индустријској зони, али ће бити спојен и с градом.
– Такође, ове године радимо заштитну зону око језера дужине пет километара, вредну 36 милиона динара, обилазнице, уређујемо шеталишта, неопходну инфраструктуру, али ће се радити и пошумљавање, вредно 12 милиона, не само око језера већ и шире – наводи Кишлиндер. – Новац је издвојен из дела буџета предвиђеног за пољопривреду, за шта смо добили сагласност. Из тог сектора предвиђено је и одржавање атарских путева, као и помоћ пољопривредним произвођачима од 130 милиона динара.
Бачка Топола имала је у закупу око 12.000 хектара државне пољопривредне земље, међутим, тај део је смањен реституцијом, и део се издаје на више година.
Та општина пођеднако улаже у све месне заједнице, које имају самодопринос, те саме креирају свој буџет у селу, а важни пројекти се доносе у договору с њима.
– Самодоприноси износе око 115 милиона динара, а инвестиције се суфинансирају општинским новцем, те се конкретно у Гунарошу праве атарски путеви, банкине, канали, као и мање инвестиције, које су за једно село велике, и то се такође ради заједнички. Исто тако, у Орахову се граде атарски путеви, водовод, за који смо добили доста новца за пумпе од Покрајинске владе, али ради се и асфалтирање улица – каже Кишлиндер. – Аплицирали смо на сваки конкурс Покрајине који је до сада расписан, али прихватамо да се новац додељује по групи развијености – ми смо у средњој, односно другој, те по том основу и добијамо новце за инвестиције.
Габор Кишлиндер каже да су доста радили на проблему загађења Криваје, измуљавањем и пропуштањем воде, што не чисти реку, већ отклања устајалост, али да ће проблем бити решен изградњом пречистача отпадних вода, за који су добили новац од Покрајинске владе.
– Сви су у неком тренутку били загађивачи, и компаније и грађани, што је пре три године било најтеже признати, и договорено је шта ко мора да уради да се проблем отклони. То је за општину пречистач, што је трећина решеног проблема и ми ћемо тај део посла урадити – напомиње Кишлиндер, и додаје да је пројектом обухваћено загађивање, пречистач, водозахват, и водоснабдевање, које је у овом тренутку у граду најуређеније, иако су места разуђена и до 50 километара.
Та општина је разуђена, те када се говори о атарским путевима, то је заиста важно јер раздаљине између неких места износе више од 50 километара, а пољопривреда је и те како заступљена делатност, од које живе многе породице.
У тој општини у плану је и изградња пречистача вредног 350 милиона динара, за који је добијена грађевинска дозвола и одређена локација за изградњу, те уколико би прва фаза радова била завршена ускоро, онда би цевовод био прикључен и у Бајши и решило би се 30 одсто загађења у општини.
– Следећа фаза подразумева наставак цевовода и други део станице која ће да прими загађену воду, трећа фаза би требало да протекне глатко, а четврта је предвиђена од 2030. године ако дође до развоја града и индустрије – напомиње Кишлиндер. – Морамо да планирамо да ће развојем индустријске зоне бити све више посла и да ће одлазак становништва да стане.
Маша Стакић
