Хина је пренела да је, упркос препорукама епидемиолога, у вуковарској Колони сећања, којом је обележена 29-та годишњица од ратних догађаја, окупило се "на хиљаде домољуба".
Полиција није желела да износи процену присутних, а према проценама новинара у Колони је било око 10.000 људи.
Први пут ове године у Колони сећања је био изсланик председника Србије Веран Матић, као и потпредседник хрватске владе Борис Милошевић.
У Колони није био председник Зоран Милановић, који је одвојено положио венац и одао пошту страдалима на Овчари.
У Колони нису били ни представници Срба из Вуковара, који традиционално не учествују у обележавању годишњице, јер су незадовољни статусом и остваривањем својих права у граду у којем живе.
Бројни учесници Колоне били су огрнути хрватским заставама или су их носили у рукама, као и обележја крајева и градова из којих долазе.
Многи су носили маске, али је било пуно оних који нису поштовали заштитне мере.
Заменица вуковарског градоначелника Ивана Мујкић, која у Колони сећања "представља" Град Вуковар с обзиром на то да су градоначелник Иван Пенава и заменик градоначелника Маријан Павличек оболели од короне, рекла је пре почетка кретање колоне да тешко проценити број учесника, али да их је у Вуковару најмање пет хиљада.
У колони су били и званичници, председник парламента Гордан Јандроковић и владе Андреј Пленковић с неколико министара.
По доласку на Меморијално гробље они полажу венце,а мису је служио врхбосански надбискуп, кардинал Винко Пуљић.
У Колони су били и предствници навијачких група, а све је протекло без инцидената.
Српска заједница у Вуковару у потпуности је солидарна и саосећа са свима који су претрпили страдање тог града 1991, којима се исказује пијетет, и ничим не жели да повреди њихова осећања, изјавио је заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковићи, али је истакао да се Срби у том граду држе "ван тог догађаја".
Разлог томе је, рекао је Милаковић за Танјуг, данашњи положај Срба који су дискриминисани и стигматизовани због своје националне припадности и, како наводи, не могу под једнаким условима остваривати своја грађанска и мањинска права, нити су интегрисани у хрватско друштво.
"Надамо се да ће политика премијера (Андреја) Пленковића, осим симболичних порука, донети промене и унапредити живот Срба и свих грађана Вуковара, те да ћемо, осим прошлости и ратом оптерећене садашњости, ипак имати и бољу будућност", каже Милаковић.
Оценио је да се у суштини овогодишње обележавање страдања Вуковара не разликује битно од ранијих када су у питању вуковарски Срби.
Специфичност овогодишњег обележавања је то што се, како каже, оно одржава у ситуацији епидемије и мањи је број учесника, па је самим тим мањи фокус медија претходних дана и манаји притисак.
"Вуковарски Срби и њихови представници на подручју града се налазе изван било каквог службеног обележавања, тај дан у правилу се повлаче у своје домове и настоје да се мање крећу да би се сачували од било каквих непријатности", јасан је Милаковић.
Учешће вуковарских срба у обележавању Дана сећања је питање које се, истиче Милаковић, поставља сваке године, уз притиске јавности и прозивања зшто то не учине.
Указује, међутим, да то није могуће због идентичног наратива као и претходних година, а то је да Срби не могу одати почаст својим жртвама, а нарочито цивилима страдалим у пролеће и лето пре почетка ратних сукоба.
"Нити нам се дозвољава постављање обележја на неком од места страдања, нити се признају ова страдања, нити је ико процесуиран пред хрватским правосуђем. Атмосфера у јавности је таква да Срби не могу без осуде испричати своја искуства из турбулентинх 90-тих година", каже Милаковић.
