Зграда је изграђена као Палата Министарства финансија и више пута је објекат мењао своју намену, испричала је Голубовић додајући да је после Другог светског рата у њој било смештено Извршно веће Републике Србије.
"Бомбардована је два пута, 1941. и 1999. године када је страдао већи део крила који је окренут ка улици Кнеза Милоша", казала је Голубовић.
Навела је да је смештена на углу две централне улице - Кнеза Милоша и Немањине, чији је значај препознао још Кнез Милош приликом оснивања Београда као престонице државе.
Како је казала, кнез Милош је имао амбициозан план - да једну турску касабу претвори у модерну европску престоницу и за тај део града планирао је да га претвори у административни, војни, државни центар, у чему је, наводи, донекле и успео.
Пројекат за изградњу Палате Министарства финансија урадио је руски архитекта Николај Петрович Краснов, који је последњих 20 година живота провео у Београду и заслужан је за многе грађевине, не само у Београду и Србији, већ и на територији целе бивше Југославије.
Палата Министарства финансија је првобитно замишљена као двоспратна грађевина и имала је наглашену хоризонталу, казала је Голубовић додајући да су на њој по први пут у Београду примењени неки архитектонски елементи, као што су стубови, пиластери, а фасада је изграђена у вештачком камену.
У таквом облику је остала неких десетак година, већ 1937. године, након усељења државне администрације схватило се да је грађевина прилично мала и незадовољава потребе своје намене и приступило се надзиђивању зграде, што је такође поверено Краснову.
"Према првом пројекту на самој грађевини није било много хералдичких симбола који би говорили о њеној намени, уместо тога постављена је бронзана статуа на врх куполе вајара Ђорђа Јовановића - персонификација Србије, а представља девојку са подигнутом десном руком у којој држи бакљу, док левом руком придржава штит са грбом урађеним у плитком рељефу", испричала је Голубовић.
Након прес сале, грађани су обишли салу за седнице, где им је Људмила Милатовић која ради у протоколу Владе скренула пажњу на два лустера, која су поклон чешке Владе Краљевини СХС.
Како је казала, постојао је и трећи исти такав лустер, али је унистен за време бомбардовања 1999. године и нажалост његова рестаурација није била могућа.
Милатовић је грађане који су седели за столом за којим седе министри и премијерка током седница, упутила у то да је од пре две владе уведено да се седнице када је "стање нормално" обично одржавају четвртком у 13.00 часова.
Нагласила је и да иза премијерског места стоје две државне српске заставе које се у тој сали никада не померају, нити у тој сали икада са десне стране може стајати застава неке стране делегације.
Највише пажње грађана привукла је соба за поклоне премијерима Србије од мандата Војислава Коштунице до данас, која, како је казала Милатовић, постоји од 2012. године.
"Последњи поклон сам унела у петак поподне, а то је кристална корпа коју је Милош Земан поклонио Ани Брнабић", казала је Милатовић и објаснила да поклони могу бити протоколарни када се размењују између два премијера и наменски који се поклањају за Нову годину, неке личне важне датуме или Дан државности.
Како је објаснила, сви предмети који су премијери добили, било да је дечији цртеж или кристална ваза, налазе се у тој соби.
У холу испред сале за седнице постављена су и уметничка дела која су део ризнице од 400 дела ликовне уметности Владе Србије, међу којима су слике великана наше ликовне уметности попут Марка Мурата, Надежде Петровић, Моше Пијаде...
