Како су мишљења чланица тог тела озбиљно супротстављена, пред Генералну скуштину чији је почетак заказан за 18. новембар, изаћи ће известилац Комитета који ће изнети аргументе свих чланица, а затим ће уследити гласање.
У Извршном комитету су "пата карте", јер је половина чланова из земаља које не признају Косово за државу (Русија, Бразил, Молдавија, Јужна Африка, Нигерија и Алжир), а половина из држава које су стале уз Приштину (Јужна Кореја, Канада, Француска, Белгија, САД и Сингапур), наводи лист.
А какав ће исход бити на Скупштини, тешко је проценити јер да би тзв. Косово било примљено у редове светске полицијске организације, оно би морало да придобије двотрећинску већину гласова, што Србији не иде наруку, јер се уздржани не броје.
Због тога ће, како се наводи, Београд у наредне две недеље појачати дипломатску акцију којом ће чланицама Интерпола износити став Србије и последице могућег пријема тзв. Косова.
Шеф српског Интерпола Милан Димитријевић каже за "Новости" да би нови покушај да се на Скупштини Интерпола Косово учлани у ову организацију био преседан и правно насиље.
"Руководоство Интерпола је годинама упознавано са аргументима Србије. Последице пријема тзв. Косова би било кршење Резолуције 1244, а прекршила би се и правила Интерпола која јасно дефинишу на који начин и под којим условима неко може да постане члан", каже он.
Као посебно опасну околност по наше држављане Димитријевић наводи могућност да би тзв. Косово као евентуална чланица Интерпола могло да иницира потернице на којима би се нашли многи Срби.
Ако је аргумент приштинских савезника да би пријем Косова допринео сузбијању организованог криминала на овој територији, Димитријевић истиче контрааргумент - да се сарадња локалне полиције са Интерполом одвија преко Унмика још од 2002. године, пишу "Новости".
