Заменик градоначелника Милан Ђурић јуче је пред заседање истакао да је извештај показао да Нови Сад расте, а да тек у последњем кварталу у години следе највећи издаци градске касе. - Наредна година ће, у том смислу, бити далеко другачија зато што смо у 2021. години предвидели да радимо вишегодишње, дакле двогодишње или трогодишње финансирање капиталних инвестиција. Те инвестиције ће бити започете како буде почела наредна буџетска година 2022, тако да ћемо имати веће расходе већ с почетком наредне године – најавио је Ђурић.
Говорећи о извештају о извршењу буџета за 2021. годину Ђурић је напоменуо да је за прва три квартала у планирано 33,7 милијарде динара.
- Примања и приходи остварени су са 21,9 милијарду динара и већи су за 3,2 одсто од планираних. Текући приходи су на нивоу 20,5 милијарди динара и већи су за 4,3 милијарде динара у односу на исти период прошле године. Управо ови приходи нам потврђују раст града, јер говоримо о порезима на зараде и имовину, потврђују раст броја запослених, бројапореских обвезника, привредних друштава и предузетника – истакао је Милан Ђурић.
Како је рекао, порези чине 68 одсто текућих прихода, 27,2 одсто су непореских приходи и 9,3 дотације и трансфери. Приход од пореза у првих девет месеци ове године, већи је за 23,4 одсто него за исти период прошле године, то јест за 2,8 милијарде.
Камен темељац за „Нидек” 10. децембра
Одборници су донели одлуку и о продаји 8,6 хектара земљишта у радној зони Север 4 компанији ЦТП за потребе реализације пројекта „Нидека“.
- Познато је да је у наш град дошао јапански и да смо већ закључили уговор вредан 590 милиона динара за 12,5 хектара за изградњу производног погона у радној зони Север 4. Ове године, 10. децембра, имаћемо прилику да присуствујемо полагању камена темељца на овој локацији, свега неколико месеци након куповине земљишта. То јасно говори да је ова компанија заинтересована да што пре крене с производњом. Почетак производње очекује се током септембра наредне године и они би требало да запосле око 500 радника – подсетио је заменик новосадског градоначелника, и додао:
- Нова вест у вези с овом тачком је да у град долази повезана „Нидекова“ фирма „Нидек Елесис“ за коју је потребно обезбедити додатну парцелу за њихов погон и то је управо ова парцела од 8,6 хектара од које ће Град приходовати 403 милиона динара.
- У овом периоду укупни расходи извршени су са 18 милијарди динара, што је 71,65 одсто планираних расхода за потрошњу од јануара до краја септембра овегодине. Јавна потрошња у овом периоду већа је за 2,8 милијарде динара него прошле године. Од укупно утрошених средстава износ од чак 4,8 милијарде динара је утрошен на капиталне расходе – прецизирао је Ђурић.
Говорећи о изградњи пешачко-бициклистичког моста преко Дунава на стубовима бившег моста Франца Јозефа, Ђурић је рекао да је то један од највећих туристичких потенцијала Новог Сада и региона. Ђурић каже да ће овом одлуком градњу моста водити Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције, као пројектом од стратешког значаја за Нови Сад.
Ђурић је поменуо и тачке јучерашњег дневног реда које се баве подизањем споменика Апотеоза Српске Војводине у Новом Саду, на иницијативу Матице српске, Завода за заштиту споменика културе, Градске библиотеке и Историјског архива града, оличене у фигурама патријарха Јосифа Рајачића, генерала Ђорђа Стратимировића и војводе Стевана Шупљикца, рекавши да је намера да се сачува трајно сећање на стварање Српске Војводине 1848. године.
Говорећи о Нацрту плана генералне регулације Алмашког краја, Ђурић је истакао да се предложеним планским документом очувати специфичан део овог краја, али и да се спроведемо свеобухватан приступ заштити и унапређењу културног наслеђа најстаријег дела Новог Сада.
Он је појаснио и одлуку о дугорочном задуживању за изградњу спортског комплекса у Футогу, чија је цена, према идејном решењу нешто мања од 1,8 милијарде динара са ПДВ-ом.
- Спортски комплекс ће чинити затворени олимпијски базен, дечији базен, такође спортски терени затвроеног типа: два одбојкашка, два кошаркашка и два тениска терена. Имаћемо дечија игралишта и пратећу инфраструктуру. Средства из туђих извора износе 1,654 милијарду динара, док ће преостала вредност бити буџетирана у буџету за 2022. годину – рекао је Ђурић. Предочио је да тренутна тржишна кретања обезбеђују каматну стопу до један одсто на годишњем нивоу те је процењено да је погодно узети кредит за важан пројекат за око 50.000 становника тог дела града. Ђурић је рекао и да Град орочавањем новца добија за око пола процента више новца, него што губи задужењем.
С друге стране, шефови опозионих одборничких група СРС и ДСС Ђурађ Јакшић и Бојан Радојевић, критиковали су извештај поновивши да је слаба реализација капиталних инвестиција, те да се опет може очекивати огроман суфицит на крају године.
Уређење Подграђа
- Планирамо уређење петроварадинског Подграђа, изградњу пешачко-бициклистичке стазе, саобраћајних површина, платформу, као везу пешака и бициклиста с Тврђавом, уређење фасада и кровова и уређење старе војне пивнице. Овај пројекат ће се реализовати заједно са АП Војводином и токо ове недеље би требало потпишемо међусобни споразум – појаснио је Милан Ђурић.
Како је назначио, мост ће по пола финансирати Град и Покрајина, у наредним данима очекује се расписивање јавног позива за израду дела проејктно-техничке документације, док је за средину наредне планирано потписивање уговора.
Јакшић је поздравио и подржао предлог за подизање споменика Апотеоза Српске Војводине као и споразум о сарадњи са иранским градом Ширазом. За Јакшића је проблематично што се планом Алмашког краја оставља могућност надоградње зграде Матице српске, а против плана за Насеље радикали су гласали јер је велики број примедби грађана одбачен. Он је позвао на ширу заштиту културног наслеђа у Улици Николе Тесле и њеног залеђа и закључио да се дуги низ година се излази у сусрет искључиво инвеститорима.
По речима Бојана Радојевића, ДСС није гласао за већину урбанистичких планова, пошто се баве малим парцелама и тиме се занемарује шири концепт плана, док се примедбе грађана углавном игноришу. Како је истакао, „Дуго времена се изалази у сусрет инвеститорима, а да се начелна правила градње и урбанизма не поштују“. Он је указао и на чињеницу да осим Спенса и ЈГСП-а, као константних губиташа, сада по први пут и „Водовод и канализација“ и „Тржница“ исказују губитак, те је то знак лошег управљања предузећима. Такође, рекао је и да огромна субвенција од 720 милиона динара ове године ЈГСП-у није решила проблеме овог предузећа и јавног градског превоза. Уједно рекао је и да се слаже с подизањем споменика Српској Војводини, али не и са сатавом одбора за подизање споменика.
С. Крстић
