Та ТВ мрежа тврди да је Бајден освојио већину у Пенсилванији, односно 20 електорских гласова, и сада има 273 електорска гласа.
За победу на изборима потребно је 270 од 538 електорска гласова.
Изабрани председник САД Џо Бајден поручио је данас да је почаствован што су га Американци изабрали за 46. председника САД и позвао на јединство нације.
"Пред нама је тежак рад, али обећавам вам ово: Бићу председник свих Американаца - било да сте гласали за мене или не", написао је Бајден на Твитеру.
Он је рекао да је кампања завршена и да је сад време да "гнев и оштру реторику оставимо иза за себе и ујединимо се као нација".
"Време је да се Америка уједини и да зацели ране. Ми смо Сједињене Америчке Државе. И не постоји ништа што не можемо да урадимо ако смо заједно", преноси АП Бајденову изјаву.
Он није поменуо свог противника, актуелног председника Доналда Трампа.
Џо Бајден, којег су сви велики амерички медији прогласили данас поподне победником на председничким изборима у Сједињеним Државама, као некадашњи потпредседник Барака Обаме, дугогодишњи сенатор и председавајући Комитета за спољне односе, политичар је са огромним спољнополитичким искуством.
Његовом победом на новембарским изборима, у напетој завршници с бројањем гласова у кључним савезним државама, могло би се очекивати оживљавање традиционалних америчких савезништава, пре свега у Европи и Источној Азији.
У ауторском чланку који је у јануару ове године објавио у часопису Foreign Affairs, Бајден полази од тога да се свет неће организовати сам од себе и залаже се за спољну политику САД која би Америку требало да врати на чело међународне заједнице.
Већина његових присталица, саветника и колега из бивше Обамине администрације верује да Бајден неће радикално променити политику САД и удаљити је са терена надметања између великих сила.
Ипак, у недавном интервјуу за часопис Foreign Affairs Бајден је изјавио да „сарадња са другим државама, које деле америчке вредности и циљеве, чини Америку безбеднијом и успешнијом".
Стубови Бајденове спољне политике могли би се означити као 3D: Domestic / домаћа, Deterrence / одвраћање и Democracy / демократија, предочила је професорка престижног Универзитета у Принстону и бивша директорка за политичко планирање у Стејт департменту, Ен Мари Слотер.
Бајден је најавио да ће током прве године мандата у Белој кући бити домаћин великог Самита за демократију и то је поновио неколико пута током кампање.
Он ће тражити да се владе обавежу на нове акције у борби за људска права, против корупције и ауторитарних режима и то би био велики заокрет у поређењу с Трамповом попустљивошћу према диктаторима и корумпираним владарима, за које либерално крило сматра Си Ђипинга, Владимира Путина, Ким Џонг Уна, Реџепа Тајипа Ердогана, Жаира Болсонара и др.
Бајден се у септембру 2015. године први пут званично састао у Белој кући у Вашингтону са Александром Вучићем, тада премијером Републике Србије, а мање од годину дана касније,16. августа 2016. године амерички потпредседник је посетио Србију.
Током састанка са Александром Вучићем, тада још увек председником српске владе, а након што је српски државни врх донео одлуку да неће уводити санкције Русији по угледу на земље ЕУ, Бајден је поручио да Србија не мора да бира - Америка или Русија.
Бајден се још једном састао са Александром Вучићем, у јануару 2017. године у Давосу, када је истакао да је Србија кључна за стабилност западног Балкана и констатовао да су учињени велики кораци у дијалогу са Приштином.
Ипак, Бајден се с ентузијазмом односио се према независности тзв. Косова, његови сарадници су изразили подршку пријему тзв. Косова у УНЕСКО и учешћу на Олимпијади 2016. године у Бразилу.
Рођен је 20. новембра 1942. године у Скрантону, савезна држава Пенсилванија као прво од четворо деце оца Џозефа Робинета Старијег и мајке Кетрин Јуџиније удато Финеган, у себи има ирске, француске и енглеске крви и изјашњава се као католик.
Када је Џо имао једанаест година породица Бајден се сели у Клејмон, на самом северу државе Делавер, због економских потешкоћа.
Ипак, Бајден успева да упише студије историје и да дипломира 1965. године историју, политичке науке и енглески језик на основним академским студијама Универзитета у Делаверу.
Иако је био лош студент, његов биограф Џулс Витковер га је описао као природнога вођу самим који је био изабран за председника одељења у више наврата.
"Ако је и био лошији ђак, то не важи и за његово бављење спортом. У католичком колеџу који је завршио 1961. године, Бајден се показао као добар спортиста у школској екипи америчкога фудбала", написао је Витковер.
У међувремену, у току летњега распуста, на Бахамским острвима упознао је Нилију Хантер (1942-72) која ће постати његова прва супpуга и мајка троје деце - синова Џозефа III (1969-2015) и Хантера и ћерке Наоми.
Бајден је похађао и Правни факултет у Сиракузи где је стекао звање доктора права.
Током прве године студија на Правно факултету Бајден је оптужен и признао да је плагирао један рад, стоји у чланку који је објавио Њујорк тајмс, па је зато био суспендован и био приморан да паузира један семестар.
Џо Бајден се 1972. године кандидовао за сенатора из Делавера и на изборима успео да однесе тесну победу на републиканцем и дотадашњим сенатором Џејмсом Кејлебом Богсом.
Месец дана касније, у саобраћајној несрећи Бајдену су страдале супруга и једногодишња кћерка, па он жели да се повуче са функције сенатора да би се бринуо о повређеним синовима.
Ипак, одустаје од те одлуке и сенаторску дужност наставља да обављао све до јануара 2009. године, када је постао потпредседник у мандату Барака Обаме.
Док је обављао функцију сенатора, Џо Бајден је учествовао на унутарстраначким изборима за председничку номинацију Демократске странке.
Његова кампања је трајала од јуна до септембра 1987. године, али је Бајден потом одустао због неколико лоших одлука, праћених медијским притисцима.
Годину дана касније, Бајден је хоспитализиован због две анеуризме, а после прве операције, његово здравствено стање се закомпликовало плућном емболијом.
Тек после друге операције на мозгу, овога пута без нежељених последица, он се, након седам месеци проведених у болници, враћа својим дужностима.
20 година касније, 2008. године, Џо Бајден се кандидује и други пут на унустраначким изборима за демократску номинацију.
Овога пута кампања је трајала скоро годину дана, али је обустављена после неуспелог кокуса у Ајови где је освојио свега један одсто гласова.
Ипак, крајем лета 2008. године будући председник САД Барак Обама је обелоданио да ће му саборац и кандидат за потпредседника бити Џо Бајден.
Премда је, после завршетка свог потпредседничког мандата Бајден давао контрадикторне изјаве о својој кандидатури, он је у пролеће 2019. године ипак одлучио да уђе у председничку трку за номинацију Демократске партије.
Крајем августа 2020. године, Бајден је и званично постао кандидат демократа на председничким изборима, али је номинацију де фацто изборио још почетком априла исте године, када се његов главни ривал Берни Сандерс повукао из трке.
