улази у последње сате, али су преговарачи остварили веома мали напредак око нацрта текста и до сада су усвојили само један параграф.
Текст споразума, који је иницијално имао шест страна, нарастао је на 50 јер су преговарачи унели приговор на скоро сваки предложени члан.
Једино је постигнут договор око члана 34 који позива државе да појачају улогу у борби против климатских промена до 2020. године.
Главна тачка неслагања између сиромашних и богатих земаља је у томе како да поделе одговорност за климатске промене - да ли смањивање емисије штетних гасова треба да буде обавеза свих или само индустријализованих држава.
Они који су укључени у преговоре и даље имају висока очекивања да ће бити постигнут некакав споразум до вечерас, када је и планирано да се самит заврши, али се не искључује могућност да се крај самита помери за сутра ујутру, преноси британски "Гардијан".
Своју поруку сиромашним земљама јасно је пренео синоћ амерички државни секретар Џон Кери.
Земље у развоју морају да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште, иако сматрају да то није поштено, рекао је Кери, упозоривши да свету прети "климатска трагедија" уколико неслагања спрече глобални споразум.
Кери је признао да су Сједињене Државе и друге индустријске нације значајно допринеле овом проблему и да "препознају одговорност коју сада имамо да предводимо глобални одговор".
"Ово је одговорност сваког зато што је укупна количина угљендиоксида, оно што је битно, не удео сваке државе", додао је он.
Преговарачи УН остају дубоко подељени око детаља споразума којим ће се глобално загревање смањити за два степена Целзијуса смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Споразум мора да буде завршен у Паризу у децембру 2015. како би почео да се примењује од 2020. године.
Државе у развоју сматрају да Запад треба да носи већи терет, због материјалне добити остварене процесом индустријализације.
Богате државе са друге стране упиру прстом у дивове у развоју попут Кине и Индије које сагоревају угаљ како би подстакле свој убрзани развој.
(Танјуг)
