Седмицама је његово име било на насловним странама светске штампе, пише лист и напомиње да је реч о човеку који је радио за америчку тајну службу и пре пет година разоткрио да је та служба шпијунирала милионе људи незаконито прикупљајући податке о пријатељима и непријатељима, о канцеларки Меркел, једнако као и осумњиченима за тероризам.
За ЦИА и НСА су практично сви сумњиви, чак и људи у њиховој земљи, наводи аутор DW.
Бивши директор НСА Џемс Клапер у марту 2013. године је пред парламентарцима тврдио да нема прикупљања података о Американцима.
Како пише у тексту, данас знамо да је лагао под заклетвом и да због тога није био кажњен.
"Америчка правна држава се завршава код националне тајне службе", истиче се у тексту.
Даље се наводи да је Сноуден изнео оптужбе на рачун тајних служби, разоткривши колико се нехајно Фејсбук и друге IТ компаније опходе према подацима корисника.
"Он је свету отворио очи и упознао га са чињеницом да за већину корисника паметних телефона и рачунара практично више не постоји приватна сфера", истиче се у тексту.
Како је наведено, посматрање и надзор Великог брата - то је у међувремену тужна реалност.
Менаџери IТ бранше и обавештајци су пре више године ступили у необичну коалицију како би испитали практично све и свакога. Увек образлажући како само желе најбоље за грађане.
Сноуден то није само осудио. Он је доставио доказе да је то заиста тако.
Приликом разоткривања, Сноуден је водио рачуна да не угрози операције тајних служби које су биле у току, као ни животе људи, истиче аутор.
Није открио медијима све што зна. Али то га није заштитило од оптужби готово свих америчких политичара. Вређали су га да је издајник отаџбине, наводи се у тексту.
Актуелни Трампов саветник за питања безбедности, Џон Болтон, хтео је да га види "како виси на великом храсту".
Аутор текста пита : "Зашто? Због тога што је рекао истину?".
Онај ко пита какву је конкретно штету Сноуден нанео тајним службама САД, до данас није добио задовољавајући одговор, истиче аутор текста. Ипак, прети му смртна казна уколико се врати у САД.
Али то сада не изгледа могуће. Ситуација око Едварда Сноудена се смирила.
Његово бекство пред безбедносним снагама завршило се управо у Русији.
У земљи у којој, како се наводи, доминирају безбедносне снаге, такозвани силовики, у земљи са ограниченом слободом медија и изражавања.
Заштита података у Русији ће у догледној будућности остати страна реч.
Сноуден ни пред тим не затвара очи и јасним речима критикује Кремљ, пише аутор и додаје да Сноуден није издајник и неко ко је прешао у друге редове већ особа коју политички гоне.
"Завршио је у Русији, зато што западноевропске земље, међу њима и Немачка, нису хтеле да му дају азил. Европљани не желе да се замерају Американцима. Циници то називају реалполитиком", истиче се у тексту.
Даље, аутор текста оцењује да је Европљанима важнији добар однос са САД него да одобре азил слабашном обичном човеку који има светске заслуге за демократију и владавину права.
Свакако је иронија историје да се Сноуден крије у Москви. Али није само то иронија. Доналд Трамп је тесно победио на изборима. Знамо да су подаци Фејсбука компанији Кембриџ аналитика помогли да утиче на изборе у корист Републиканаца. Трамп то никада неће моћи да оповргне.
Али бивши председник Барак Обама мора да прихвати критику: он је Сноуденова открића требало да искористи као повод за бољу заштиту приватне сфере грађана. У том случају Кембриџ аналитици не би било лако. И данас би можда неко други био председник, а шефица ЦИА не би била жена која је надгледала мучења на Тајланду, иза којих су стајали амерички агенти, закључак је текста у Дојче велеу.
