Одлука о промени статуса древне цркве Аја Софије, која је 1453. године претворена у џамију, а потом у музеј, донета је контроверзно прошле недеље, пише Џерузалем пост.
"Ускрснуће Аја Софије најављује ослобађање џамије ал-Акса", пише на веб сајту турског председништва. "Васкрсење Аја Софије је поново запаљена ватра наде муслимана и свих потлачених, оборених и искоришћених", преноси лист.
Говор који је био на турском језику преведен је мало другачије на арапски и енглески језик, као начин да се сакрије део ставова Анкаре о томе на који начин повезује Аја Софију са ширим планом, оцењује Џерузалем пост.
На арапском језику наводи се да је претварање Аје Софије у џамију део "повратка слободе ал-Аксе", што у ствари значи да би Израел требало да буде избачен из контроле старог града Јерусалима у коме се налази ал-Акса, како стоји у тексту, објашњава лист.
Турски председник повезао је одлуку о оживљавању ислама из Букуре у Узбекистану са Андалузијом у Шпанији. Ова терминологија, која повезује ал-Аксу у Јерусалиму са Аја Софијом и Шпанијом, својеврсна је шифрована терминологија за ширу верску агенду, према тумачењу листа.
У турском преводу изгледа да није наведена иста референца на Шпанију као у арапском.
Турски председник дуго се залагао за палестинску ствар и био је екстремни критичар Израела, између осталог када је напустио позорницу у Давосу током разговора с бившим председником Израела Шимоном Пересом 2009. године. Турска је тада послала флотилу у Газу да покуша да прекрши израелску блокаду Газе, што је довело до погибије 10 турских држављана када су израелске снаге извршиле рацију на брод Мави Мармара, поддсећа лист.
Повезивање велике промене у Аја Софији са Јерусалимом показује да су амбиције Анкаре много веће од пуког успостављања исламских молитви у историјској џамији и цркви у Истанбулу; то је део шире исламске агенде за регион, пише израески дбенвик.
У тексту се наводи да је турска владајућа странка АК повезана са Муслиманским братством, а Турска је блиски савезник Хамаса у Гази. Хамас је такође повезан са Муслиманским братством.
Ова стратегија Турске иде ка већем утицају широм региона са групама истомишљеника и земљама, попут Катара и Владе Националног споразума у Либији. Турска настоји дазамени Саудијску Арабију и друге земље у региону, као што су Египат и Јордан, као главни арбитар онога што је „исламско“, пише Џерузалем пост.
То значи, навди се, да руководство Анкаре верује да су његове промене у Аја Софији само један корак већег верског милитаристичког плана на Блиском истоку.
Турска је, подсећа лист, напала део источне Сирије у октобру 2019. године након депопулације курдског региона Африн у Сирији у јануару 2018. године. Турска је тада регрутовала сиријске избеглице за борбу у грађанском рату у Либији, као део енергетског и војног договора са Триполијем, напомиње лист.
Турска је у јуну покренула ваздушне нападе у Ираку против курдских група, тврдећи да се боре против „тероризма“. Једног дана, Турска би чак могла да усмери своју пажњу на Јерусалим. Говор о Аја Софији јасно је назначио да је то на дневном реду у будућности, закључује Џерузалем пост.
