ЗАГРЕБ: Представници Јевреја, Срба и Рома који живе у Хрватској одазваће се позиву тројице председника - Владе, Републике и Сабора - да сутра у Јасеновцу, први пут после четири године, заједно положе венце жртвама страдалим у пробоју који се догодио пре 75 година у тамошњем концентрационом логору у Другом светском рату.
У саопштењу Српског народног вијећа (СНВ), које су потписали председник Борис Милошевић и председник Савета Милорад Пуповац, наводи се да су представници Срба, Јевреја и Рома позив Андреја Пленковића, Зорана Милановића и Гордана Јандроковића прихватили у, како наводе, "доброј вери" видевши у томе важан гест.
"Али, политика сећња је више од геста. Ових смо дана сведоци нових скрнављења места сећања из Другог светског рата. И не чуди нас то. Све док су починитељи тих страшних злочина непознати нашем образовном систему, биће и ововремених непознатих починитеља злочина, не само према антифашистичким споменицима и местима сећања, већ и према идеји о човеку и човечности уопште", наводи се у саопштењу достављеном Тањугу.
Истиче се да ће историја увек служити као инспирација зла и његовог обнављања, уколико не буде заустављена њена ревизија и негација.
"То ће се догађати све док не укинемо подршку онима који нескривено умањују геноцидни карактер НДХ или га пак славе, све док не омогућимо још већу подршку школама у обиласцима Спомен-подручја и док Јавна установа не добије много већу друштвену и финансијску подрушку за свој рад - све дотле ће данашње и будуће генерације своју инспирацију и даље тражити у усташким знаковима и усташкој идеји о државности. Што год да да коначно буде став наше државе и друштва, Српско народно вијеће неће посустати на своме раду на другачијој култури сећања”, истиче се у саопштењу.
Како поручују, чак и да им се учини да га немају, стрпљење је једино што им преостаје какве год да су околности у којима траже недвосмислену, континуирану институционалну и политичку осуду НДХ и дистанцирање од њеног наслеђа.
Представници СНВ ће, кажу, сутра подно Каменог цвета заједно са представницима ромског и јеврејског народа и антифашиста одати пошту жртвама Јасеновца, на што је могуће адекватнији начин с обзиром на прописане мере заштите, али у складу са историјском одговорношћу пред којом не желе да узмичу, чак и када су међу реткима који тако делују.
Истичу, међутим, да остаје на снази њихова ранија одлука да самостално воде бригу о жаловању и комеморативном сећању на све који су у Јасеновцу “живот губили полако, болно, у условима незамисливих мучења, отргнути од својих ближњих, на малене чија је смрт трајала дуже него њихов живот, на све оне који су у тај пакао бестијалности доспели као комунисти и антифашисти, на оне који су учинили све што су могли не би ли спасили децу, на оне који су то зло преживели и к томе нашли снаге да о томе што су видели сведоче написаном или изговореном речју и тако спрече заборав”.
Сматрају да је Хрватска још далеко од друштва које уме да се носи са својом тешком историјом и да разуме зашто је важно познавати је чак и када се процес учења о њој "граничи са болним спознајама о страви и сумраку људског ума, који се у време НДХ догађао не само у Јасеновцу него и на многим другим местима непосредног терора".
