У Хрватској 1. мај се обележава симболичним протестом Савеза самосталних синдиката Хрватске (СССХ) и Матица хрватских синдиката под слоганом „За реформе, за људе“.
У земљи, која се од уласка у ЕУ суочава с великим бројем исељеника, претежно младих, из које је само у 2016. отишло 65.000 људи, симболични синдикални протест је организован са захтевом за праведне плате и боље услове рада, достојанствену старост, квалитетно образовање као основ развоја и будућности, ефикасан јавни здравствени систем доступан свима, ефикасно правосуђе и јавну правду, те враћање поверења грађана у институције, као и промену односа према ЕУ и унутар ње, односно Европа за грађане.
Истовремено, у загребачком парку Максимир, градоначелник Милан Бандић је и ове године организовао поделу грађаним више од 60.000 порција пасуља, док ће на улазу у тај парк председник најутицајније опозиционе СДП, Давор Бернардић са сарадницима, грађанима Загреба делити црвене каранфиле.
Председник Синдиката солидарност из Тузле, Сакиб Копић, у изјави за регионалну Н1 рекао да „није време за славље“.
Данас су радници робови, у тај положај су доведени издајом синдиката, издали су радничку класу, приватизовали су синдикат, рекао је Копић.
Грађане Мостара је јутрос у 6.00 сати пробудила традиционална „Првомајска будница“, која им је пожелела добро јутро.
А у пригодном тексту „Како је Међународни празник рада постао празник роштиља, пива и музике“, аналитичар Драган Бурсаћ за портал Klix.ba, између осталог, каже да то што „ми накарадно схватамо 1. мај, а онда и радничка права, то је проблем који је раднички класу довео у сферу коначне беде“.
Први мај је, нажалост, постао само још један од нерадних дана, прилика за продужени викенд, одмор и бег од стварности и да ће управо на Међународни дан рада, рад бити једина тема о којој се неће причати, пише овај портал.
Аналитичар Срђан Пухало констатује да „читав регион постаје регион јефтине радне снаге и свих могућих проблема које то носи, непоштовање радног времена, ниска цена рада, то су све озбиљни проблеми и никад нам није био потребнији неко ко ће се борити за радничка права“.
Требају нам потпуно другачији синдикати који ће се борити за права радника и који ће занемарити етничке поделе. То ће се једног дана морати десити само је питања када и ко ће бити тај ко ће стати испред радника и почети борбу за њихова права, сматра он.
После много година, у Македонији ће 1. мај бити обележен протестом највеће синдикалне организације ССМ.
Председник тог синдиката Дарко Димовски каже да „верује у неопходност овог протеста, овог месеца и овог марша“.
Ове године, пишу македонски медији, ново руководство ССМ покушава да уједини највећу синдикалну организацију у земљи.
Димовски каже да су преговори с владом неопходни, али да протест на улици има своју поруку и тежину.
Први протест ССМ није једини најављен у Македонији за 1. мај.
Протестоваће и неке невладине организације и удружења захтевајући промену Закона о извршењу, јер сматрају да су стара решења и промене које је предложила влада у супротности са интересима социјално угрожених.
У Црној Гори нису планирани првомајски протести, већ је ово само још један од нерадних дана.
