Европска унија која је до 2008. године била гарант слободе кретања, људских права и права мањина од почетка економске и финансијске кризе до данас то више није, каже Пуповац у разговору за Танјуг.
Коментаришући политичку ситуацију у Хрватској Пуповац скреће пажњу да су појавили неки нови облици десних политика који су настали након уласка Хрватске у Европску унију, а које јачају клерикално-националне и клерикалистичко-националистичке димензије.
„Такве десничарске политике у Хрватској јачају историјски ревизионизам, сентименталност и обнављање вредности пораженог усташког режима и негацију злочина који је тај режим оставио иза себе према народима попут српског, жидовског, ромског, а и према вредностима на којима се Европа утемељила", додаје он.
Јачање деснице у Хрватској доводи озбиљно у питање не само либералне, већ и слободарске и европске вредности.
Пуповац, који је данас учествовао на конференцији „Call to Europe in the Western Balkans" у Београду сматра да би земље Западног Балкана требало да размишлају не само о сопственој европској перспективи, већ и о томе шта да учине како би сачували минимум стабилности у региону.
„Треба да размишљају о томе шта да учине како се отворена питања која постоје између или унутар држава у региону, не би претворила у повод за даљу дестабилизацију региона или унутар појединих држава“, каже Пуповац.
Он каже да би требало да се ради на заосталим проблемима и отвореним питањима које постоје међу земљама у региону, као на пример између Хрватске и Србије, или Београда и Приштине, инерешених питања унутар Босне и Херцеговине.
На питање да ли очекује да ће Хрватска наставити да блокира пут Србије ка ЕУ, Пуповац каже да је могуће да ће Хрватска наставити да поставља Србији баријере на европском путу, али, како он каже, Србија је нашла друге правце који заобилазе Хрватску.
„То заобилажење Хрватске не иде у корист Хрватској. Из тог разлога Србија и Хрватска као кључне земље на простору бивше Југославије и југоистока Европе би требало да створе једну врсту партнерства око перспективе целог региона у Европској унији“.
На питање да ли Европска унија има моћ да утиче на најновије догађаје на Косово и Метохију и понасање Приштине, Пуповац каже да Брисел није довољно снажно и утицајно искористио овлашчења који је добио на основу мисије EULEX.
„Очито да други међународни актери имају снажнији утицај на процесе на КиМ него што их има сама Европска унија, посебно администрација у Бриселу“, сматра Пуповац.
Како каже, убрзавање процеса у Приштини формирањем косовске војске, доношењем одлуке о високим таксама које де факто блокирају економску размену између Србије и Косова, представљају озбиљан ударац на саму Европску унију и на њене напоре да се води дијалог.
„Сада треба очекивати хитно деловање како би се ситуација ставила под контролу, да се пронађе начин како да се стране врате на преговарачи сто и да се настави разговор о решењу које већ дуже време се у неким назнакама помиње у јавности“, каже он и закључује да је решење сасвим сигурно у рукама Немачке, САД и Русије.
