И док Макрон вероватно има највеће шансе за реизбор у односу на своје претходнике, Ле Пенова се бори за своју политичку будућност, јер би пораз у трећем походу на Јелисејску палату изазвао промене на челу њене партије Национално окупљање.
Последње анкете јавног мњења, прогнозирају да ће Макрон победити са 57 одсто освојених гласова у односу на Ле Пен која би могла да добије десетак процентних поена мање. Маргина победе ипак била би мања него на изборима 2017. године, оцењује Политико.
О новом председнику одлучиваће скоро 49 милиона бирача, а процењује се да би излазност могла да буде 72 одсто.
Сам Макрон који је освојио већу подршку од своје ривалке у првом кругу рекао је у међувремену да ништа не узима здраво за готово и да тражи ширу подршку.
Они су четири дана пре другог круга председничких избора суочили мишљења у ТВ дебати, у којој су покушали да убеде грађане ко је у бољој позицији да побољша куповну моћ Француза и да успешно води спољну политику земље.
Сам Макрон оценио је да избори представљају референдум о Европи с обзиром да два кандидата предлажу две веома различите будућности Француске - како у унутрашњој, тако и у спољној политици.
Када је животни стандард питање број један на изборима, Марин Ле Пен је све карте у кампањи ставила на ту тему и обећала смањење трошкова живота.
Њен други велики план је да социјално становање, радна места и социјална питања постану „национални приоритет" за француске држављане и да се бори против исламизма, наводи BBC.
Центристички председник Макрон покушава да окупи бираче под слоганом "Сви ми" и после пет година владавине сада нуди „потпуну обнову", јер настоји да привуче бираче како са левице, тако и са деснице.
И Макрон и Ле Пен који су у првом кругу освојили највише гласова од укупно 12 кандидата, надају се поверењу бирача који су подржали лидера крајње левице Жан-Лика Меланшона у првом кругу, а од којих би многи могли да буду уздржани или да оставе своје гласачке листиће празне.
Макрон је добио и подршку лидера Немачке, Шпаније и Португала Олафа Шолца, Педра Санчеза и Антонија Коште који су заједничком тексту у више европских медија позвали бираче на јединство како би се одржали просперитет и благостање у Европи, пренео је АП.
Као и у првом кругу бирачка места ће у недељу бити отворена у 8.00 часова ујутру, а затворена у 19.00 часова у већини места, док ће бирачка места у великим градовима имати могућност да остану отворена до 20.00 часова, пренео је дневник "Локал". У француским прекоморским територијама гласање почиње у суботу да би гласови могли да буду пребројани на време, а и Французи који живе у иностранству ће моћи да гласају на одређеним бирачким местима широм света. На основу узорака посебно одабраних бирачких места, већ у 20.00 часова биће познат прелиминарни резултат, као и у првом кругу.
Ако је резултат изузетно тесан, постоји опција да се не објављују рани резултати и сачекају потпуни.
Бројање се наставља током ноћи, а Министарство унутрашњих послова објављује коначне резултате у понедељак ујутру, који се обично разликују само један до два одсто од прелиминарних резултата. Дакле, нешто после 20.00 часова на дан избора, требало би да буде познато ко ће бити следећи председник Француске.
Ако Макрон победи, он ће бити први француски председник који је освојио други мандат заредном на изборима у последњих 20 година, откако је Жак Ширак победио оца Марин Ле Пен Жан-Марија и освојио други председнички мандат 2002. године.
Његов тим је резервисао Марсова поља, одмах подно Ајфелове куле, за недељу увече, тако да ако победи, овде ће одржати свој победнички говор.
Као актуелни председник, он остаје у Јелисејској палати и наставља да влада, нема прелазног рока, иако ће морати да се одржи инаугурација до 14. маја, када се Макронов актуелни мандат завршава. Уколико би победила Ле Пен, дошло би до примопредаје власти која се мора десити пре 14. маја и у том случају би она ушла у историју као прва жена председница Француске. Макрон би морао да се исели из Јелисејске палате, који је дом као и канцеларија француских председника.
