Званична Москва војну операцију је представила и као денацификацију, осим демилитаризације, док званични Кијев војну операцију карактерише као инвазију Русије на Украјину у којој је окупиран део украјинске територије.
Иако је реч о сукобу који је нижим интензитетом започео 2014, и трајао од тада, а један од повода за директну интервенцију фебруара 2022. вероватно је била чињеница да је званични Кијев обелоданио одбацивање Будимпештанског споразума из децембра 1994. којим је Украјина одустала од атомског програма у војне сврхе.
Окидач за покретање акције је вероватно био наступ, говор, председника Украјине Володимира Зеленског 19. фебруара 2022. током Конференције о безбедности у Минхену, у којем је позивао Запад да одустане од тактизарања према Москви и да се Украјини да несумњив временски оквир за приступање НАТО.
Инвазија на Украјину започела је у раним јутарњим сатима 24. фебруара 2022. из више праваца.
Ваздушни рат почео је првог дана инвазије. Десетине ракетних напада догодило се одмах широм земље, укључујући и крајњи запад, попут Лавова. Са мањим или већим интензитетом он све време траје.
Оквирно, 20 одсто територије Украјине налази се под контролом руских трупа.
У првих неколико месеци, према проценама, око осам милиона грађана Украјине је интерно расељено. Земљу је током прве године ратних дејстава, напустило око 8,2 милона људи.
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуције којима је војна акција Русије у Украјини осуђена, 2. марта 2022. и 23. фебруара 2023. године.
Поступно су увођене све обухватније економске санкције Русији, а више од 1.000 западних предузећа повукло се из Русије. Економске санкције према Русији доживеле су потпуни фијаско, односно, утисак је да су последице теже у земљама Европске Уније, макар у онима које су зависиле од гаса из Русије.
Укупно, више од седамдесет земаља слало је помоћ Украјини, у овом или оном облику.
Чак педесетак упутило је помоћ у наоружању или војној опреми.
Европска Унија доставила је тако помоћ у вредности 3,1 милијарде евра, док су САД, колико се зна, Украјини послале помоћ у вредности 29,3 милијарде долара.
Наизглед парадоксално, напад на Украјину довео је до даљег ширења НАТО-а.
Традиционално неутралне земље Финска и Шведска затражиле су пријем у Алијансу, а Финска је постала чланица у априлу 2023. године.
У Кијеву данас Урсула фон дер Лајен, Мелони, Де Кро, Трудо...
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен допутовала је данас у Кијев, поводом обележавања двогодишњице руске агресије на Украјину, а у ту земљу стигли су и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, премијер Белгије Александар Де Кро и и канадски премијер Џастин Трудо.
Лајен је у објави на X платформи написала да Европска унија чврсто стоји уз Украјину, док, како је навела, та земља не буде коначно слободна.
In Kyiv to mark the anniversary of the 2nd year of Russia’s war on Ukraine.
And to celebrate the extraordinary resistance of the Ukrainian people.
More than ever, we stand firmly by Ukraine.
Financially, economically, militarily, morally.
Until the country is finally free. pic.twitter.com/ZLWMbOxVFh
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) February 24, 2024
"У Кијеву на обележавању двогодишњице рата Русије против Украјине. И у част изузетног отпора украјинског народа. Више него икад, чврсто стојимо уз Украјину. Финансијски, економски, војно, морално. Док земља не буде коначно слободна", навела је Фон дер Лајен.
У Кијеву поводом двогодишњице рата борави и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која ће као председавајућа групе Г7 одржати видео конференцију Г7 на којој ће говорити и украјински председник Володимир Зеленски, преноси Анса.
Мелони је у престоницу стигла истим возом којим су путовали председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, премијер Белгије Александар Де Кро, који је ротирајуćи председник Савета ЕУ, и канадски премијер Џастин Трудо, а из безбедносних разлога тек сада је објављено да су они допутовали у Кијев, наводи италијанска агенција.
У центру Београда „Марш солидарности са Украјином“
У Београду је одржан "Марш солидарности са Украјином" поводом двогодишњице почетка рата у Украјини. Међу учесницима који су шетали од Пионирског парка до Трга републике су представници дипломатског кора, укључујући амбасадора Украјине Володимира Толкача, као и представници украјинске заједнице. Међу амбасадорима су и шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадори Израела, Шведске, Немачке и других земаља које помажу Украјини. Окупљени су носили заставе Украјине и ЕУ, неки од учесника скупа носе и транспаренте са натписима "Стоп рату, стоп злу", "Добро увек победи и Украјина ће", као и "Украјина ће победити". Учесници марша међу којима има и много младих су се упутили према Тргу републике где су одржали миран скуп. "Марш солидарности са Украјином" организовала је амбасада Украјине, с представницима других амбасада и представништвима међународних организација. Амбасадор украјине Володимир Толкач је раније тим поводом за Тањуг изјавио да је украјинска војска показала да може да одбрани своју територију и додао да је „ситуација данас напета, а да је први циљ да се сачувају животи људи и бранитеља, а затим како да се одбрани територија“.
На протесту у Варшави демонстранти просули ђубриво испред амбасаде Русије
На протесту у Варшави поводом друге годишњице почетка рата у Украјини демонстранти су се окупили испред амбасаде Русије и испред бацили ђубриво, а многи од њих су носили крстове са именима погинулих Украјинаца, уз натпис "убила их је Русија". За данас је у Варшави планирано неколико протеста, а вечерас биће приказан филм "Мурали", преноси ТВН Варшава. Многе зграде у пољској престоници вечерас ће бити осветљене у бојама украјинске заставе, а очекује се да ће данас неке улице у Варшави бити затворене како би се осигурала безбедност.
This morning in #Warsaw, activists threw 2 tons of shit at the gate of the villa where the Russian ambassador lives.#Poland pic.twitter.com/6TlyiETaMA
— TOGA (@TOGAjano21) February 24, 2024
Пленковић: Украјина и даље може да рачуна на снажну подршку Хрватске
Хрватски премијер Андреј Пленковић данас је поводом друге годишњице руског напада на Украјину, одао признање напорима Кијева у одбрани земље и поручио да може да рачуна на снажну подршку Хрватске. Он је додао да се "у том рату Украјинци боре и за безбедност целе Европе јер би распад Украјине драстично променио геополитичке односе и неминовно повеćао руске апетите за Европом", преноси Хина. Пленковиć је оценио да је данас "Кремљу јасно да је пропао руски циљ освајања Украјине".
"Истовремено, Европа никада није била мање зависна од руских извора енергије, НАТО никада није био јачи, а слободни и демократски свет је и даље посвеćен подршци Украјини", навео је Пленковић.
