1. МАЈ – ВИШЕ ОД РОШТИЉА Дан који је свет променио заувек
За многе, 1. мај је синоним за роштиљ, ћебе на трави, хладну лименку и нерад.
Али иза тог мириса ћевапа и бежања из града крије се историјска борба радника која је свет променила заувек.
Празник рада није "још један слободан дан" – већ дан када је цео свет рекао: „Доста је – хоћемо поштен рад и поштене услове“.
Све је почело у Чикагу
Да бисмо разумели 1. мај, морамо се вратити у 1886. годину, у Чикаго, где су радници штрајковали тражећи осмочасовно радно време – што је тада био луксуз.
Радни дан је знао да траје и по 14 сати, без права, без пауза, без слободног дана.
Демонстрације су ескалирале, полиција је реаговала силом, а неколико људи је изгубило живот.
Упркос трагедији, захтеви су се ширили светом, а 1. мај је постао дан када се слави борба за радничка права.
Ко данас слави?
Готово цео свет.
Од Европе и Азије до Латинске Америке – више од 80 земаља обележава 1. мај као државни празник.
Иако су првобитни протести замењени пикницима, све више се последњих година подсећа на право значење овог датума.
А код нас?
На Балкану се 1. мај не пропушта.
Без обзира на то да ли радите у канцеларији, школи, фабрици или пијаци – сви се, бар на тај дан, осећају као део исте приче.
Приче о труду, раду, и жељи за бољим животом.
Ујутру се спрема роштиљ, носи пасуљ у лонцу, отварају прве лименке, а негде у позадини неко ипак прича:
„Колико радимо, још добро и стојимо.“
Зашто је Празник рада и даље важан?
Зато што подсећа да ништа није дошло само од себе.
Ни слободан викенд, ни плата, ни пауза за кафу. Све је изборено.
И док се данас радна права и даље мењају, а многи и даље раде без сигурности – 1. мај нас тера да не заборавимо колико вреди поштен рад.
Дакле, док печете кобасице, не заборавите: Први мај није само за роштиљ – већ и за поштовање оних који су вам то омогућили.
Срећан Празник рада – и нека вам месо не загори!