АЛЕКСА ОДБИО УНОСАН ПОСАО У АМЕРИЦИ ЗБОГ СВОГ КРАЈА Из Ниша могу настајати велике приче "Највећи корак напред почиње управо повратком кући"

Тако је било и са младим Нишлијом, Алексом Станковићем који је са 29 година три пута прелазио океан тражећи прилике и искуство. Пут је почео скромно — посао у McDonald’su, па одлазак на базене источне обале САД. 

Као двадесетогодишњи спасилац у Фредериксбургу у савезној држави Виргиније, суочио се са строгим правилима рада и недостатком подршке од стране послодавца, али је из сваке тешкоће извлачио лекцију и нову снагу за напредак.

У Мериленду добија другу шансу – ради напорно, тражи додатне задатке и убрзо бива примећен, проглашен је једним од најбољих спасилаца сезоне. Следеће године враћа се у САД већ као менаџер базена, са више одговорности и сталном бригом да све функционише беспрекорно. Током рада Алекса сазрева и схвата да без система, дисциплине и тима нема поузданих резултата – то су навике које ће понети са собом и које ће му касније помоћи да се оставри у отаџбини.

Трећи одлазак више није био путовање без циља – већ је знао шта хоће, путовао је, обилазио велике градове и крстарио Карибима, али је осећај да нешто недостаје постајао све јачи. Пред сам почетак пандемије стиже озбиљна понуда из САД, шест месеци рада вредно 50.000 долара, радна виза спремна, али у том тренутку доноси одлуку која мења све – одлучује да се врати и остане у Србији. Почиње испочетка као тренер у Нишу, без гаранција, али са вером да може да гради овде.

Рад и знања прикупљена у Америци брзо дају резултате. Данас иза њега стоји више од 100 задовољних клијената и развијен онлајн програм који повезује тренинг, исхрану и организацију времена. Клијенти су из Србије, Европе и Америке, али он остаје у Нишу, користи редовно цењено искуство из млађих дана које је научио у САД да би помогао људима. Каже да га је Америка научила систему и дисциплини, али да му је Србија вратила оно што се не може купити – припадност, смисао и мотив да ради од срца.

„Новац је важан, али није све. Ако све уложимо у финансије, лако останемо празни изнутра. Ја сам желео више: смисао, допринос и људе око себе,” каже Алекса. Повратак није био лак, захтевао је храброст да се крене без гаранција, да се све гради изнова, да се верује себи чак и онда када се не зна где води пут.

Али био је вредан. Данас то потврђују резултати, али пре свега осећај, да оно што ради има тежину, да припада, да ствара тамо где је поникао. Његова прича је пример да се искуство стечено у иностранству може уткати у локалну средину, да из Ниша могу настајати велике приче, и да понекад највећи корак напред почиње управо повратком кући.

Поглед редакције портала Српски Угао

Прича која Алекса Станковић поделио са нама и на Јутјубу, подсећа нас да свет не мора бити бег, већ искуство које обогаћује. Повратак из иностранства носи своју тежину, али и огромну вредност, прилику да оно најбоље што смо усвојили тамо, уградимо овде. Србија добија када се људи пуни знања, енергије и вере враћају кући и одавде праве разлику.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Српскиугао.рс