Са ESG Фестивала поручују: Брига о здрављу и превенција највећа друштвена одговорност
Београд: На ESG фестивалу у Београду извршни потпредседник STADA групе Франк Штауд представио је налазе Здравственог извештаја заснованог на 27.000 испитаника у 22 земље, истичући Србију као осовину ШТАДИНЕ глобалне производње и важног партнера у јачању јавног здравља.
Штауд је упозорио да је само половина грађана изјавила да живи здраво, да је брига о здрављу у снажној корелацији са примањима, те да је ментално здравље и даље потиснута тема — уз 26% оних који су се суочили са проблемима и пораст превентивних пракси. Његова порука: превенција и одговорност система и појединаца морају постати заједнички приоритет.
Штауд је нагласио важност Србије као осовине ШТАДИНЕ глобалне производње, као и значај извештаја који може помоћи Влади Србије у креирању бољег здравственог система за све кориснике — како би људи на време и на бољи начин бринули о свом здрављу. Извештај обухвата 22 земље и 27.000 испитаника и даје увиде у физичко и ментално здравље становништва.
Штауд је истакао најрелевантније налазе за здравствене системе широм Европе: потребу за јачањем превенције, обнову поверења у здравствене системе нарушеног током пандемије, као и чињеницу да само половина испитаних живи здравим начином живота. Извештај потврђује да је брига о здрављу у директној корелацији са финансијским могућностима, што указује на неопходност додатне подршке онима који нису материјално адекватно обезбеђени.
„Када је реч о менталном здрављу, према резултатима истраживања 26% испитаника суочило се са неким проблемом те врсте, док преко 60% предузима превентивне мере. Скоро 30% не долази на посао и узима боловање због стреса. Охрабрује што међу испитаницима млађим од 35 година чак 62% жели да предузме све мере како би сачували своје ментално здравље“, поручио је Франк Штауд учествујући на панелу „Превенција, одговорност, одрживост: Здравље као заједничка одговорност“ у оквиру ESG Фестивала. Говорећи о резултатима који се односе на грађане Србије, Штауд је указао да, иако 77% каже да има добро ментално здравље, чак 74% је доживело неки вид сагоревања.
„Због свега тога неопходан је позив на буђење — брига о здрављу је заједничка одговорност здравствених система и сваког појединца. Владе и системи треба да оснаже људе да живе здравим начином живота, уз посебан акценат на ментално здравље и на подршку онима који немају довољно средстава за лечење“, оценио је Штауд.
Са Штаудом се сложио и др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља, истичући да у Србији мора да се мења колективни однос према превенцији и очувању здравља — од најранијег узраста и школског система, како би превенција постала начин живота. Додао је да је Србија при горњем делу лествице када је реч о превентиви и да су претходне две године донеле бројне активности у области превентивних прегледа и очувања здравља грађана.
Отворена врата Музеја науке и технике – недеља, 26. октобар
Поводом Светског дана одрживог развоја, у недељу, 26. октобра, Музеј науке и технике отвара врата за све посетиоце. Програм укључује дечју представу „Нешто зелено“, вођене туре, научне експерименте за децу, разговоре о донирању органа и трансплантацији, као и брзу проверу здравственог стања уз савете за превенцију. Улаз је бесплатан. Позивамо грађане да дођу са породицом и пријатељима!
Роналд Зелигер, генерални директор Хемофарма, осврнуо се на улогу компанија у очувању здравља, пре свега сопствених запослених. „У Хемофарму дајемо слободан дан како би наши запослени обавили све потребне прегледе“, рекао је Зелиґер, додајући да компанија спроводи програме који подстичу превентивне прегледе:
„Хемофарм, у сарадњи са Министарством и здравственим институцијама, мења атмосферу на пољу здравља кроз пројекте, едукативне кампање и донације. Компанија мора увек да врати заједници“, поручио је Зелиґер. Ђерлек се том приликом захвалио компанији на подизању свести о трансплантацији органа у Србији, која је ове године достигла рекорд са 96 обављених интервенција.
Гошћа панела, др Мери Вукша, психолог и клинички фармаколог, истакла је важност менталног здравља као културолошког питања које је неопходно мењати како бисмо били ефикасни чланови друштва. Додала је да AI може бити подршка у овом процесу и оценила охрабрујућим то што све више младих брине о свом менталном здрављу.