У ЈУГОСЛАВИЈИ, ПРЕ 41 ГОДИНУ РОЂЕНА ПРВА БЕБА ИЗ ЕПРУВЕТЕ Тренутак који је ушао историју здравства
Пре више од четири деценије, 23. октобра 1984. године, Југославија је доживела право медицинско чудо – у загребачкој акушерској клиници „Петрова“ рођена је прва беба из епрувете.
Тај догађај ушао је у историју као прекретница за југословенско здравство и симбол наде за хиљаде парова који су се борили са стерилитетом.
Револуција у лабораторији – рађање наде
Тог октобарског дана, тим лекара предвођен проф. др Милованом Рељићем и ембриологом др Весном Копрцином остварио је оно што се до тада чинило као научна фантастика. Уз помоћ вантелесне оплодње (IVF), која је у свету била тек у повоју, у лабораторији је зачета и рођена здрава девојчица — прва „беба из епрувете“ на простору некадашње СФРЈ.
Само шест година након што је у Енглеској рођена чувена Луиз Браун, прва беба из епрувете на свету, југословенска медицина стала је раме уз раме са најнапреднијим центрима света.
Загреб исписао историју медицине
Акушерска клиника „Петрова“, тада већ позната по иновативном приступу гинекологији и акушерству, постала је понос читаве државе. Рођење прве југословенске бебе из епрувете изазвало је огромну пажњу медија, а вест о успеху загребачких лекара пренели су сви тадашњи југословенски и светски медији.
Стручњаци су тада говорили да је „Петрова“ отворила нову еру медицине, јер је омогућила да се природни процес зачећа пренесе у контролисане лабораторијске услове, чиме је дат одговор на проблем неплодности који је погађао све већи број парова.
Од Загреба до Београда – ширење наде
Успех загребачког тима био је инспирација лекарима широм земље. Само три године касније, 1987. године, у Београду је рођен Милош Трајковић, прва беба из епрувете у Србији, чиме је овај пионирски медицински покрет добио свој наставак.
Заједно, те две бебе постале су симболи новог доба – доба у којем наука руши биолошке баријере и враћа веру у чуда.
Наслеђе које траје
Данас, више од 40 година касније, у региону се годишње роди на хиљаде деце захваљујући методама које су тада први пут примењене у загребачкој „Петровој“. Лекари и даље с поносом истичу да су управо тада постављени темељи модерне репродуктивне медицине на Балкану.
Оно што је некада било чудо из епрувете, данас је постало свакодневна пракса – али симболика тог дана, 23. октобра 1984. године, остаје неизбрисива: тренутак када је медицина победила границе природе и поклонила људима најлепши дар – могућност да постану родитељи.
