И кад се потпуни осуши, она оживи! НАТАЛИЈИНА РАМОНДА - ЦВЕТ ФЕНИКС Симбол Дана примирја и ПОБЕДЕ СРПСКОГ НАРОДА и државе

Амблем Дана примирја, комбинација је Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље додељиване српским војницима за изузетну храброст.
 

Концепт Наталијине рамонде - симбола обележавања Дана примирја у Србији, осмисли су садашњи министар спољних послова Марко Ђурић и амбасадор у Бразилу Александар Ристић.
 

Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише и васкснуће Србије и страдања кроз која је српски народ прошао током и после Првог светског рата.
 

Наталијина рамонда која може да оживи и када се потпуно осуши, постала је синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.
 

Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс.
 

Наталијина рамонда, чији је цвет висок 10 центиметара, припада фамилији Гесне риацеае, има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна.
 

У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. 
 

Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму.
 

Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски лекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године.
 

Планирао је да нову врсту назове Нишка рамонда, али је одлуку променио у част краљице Наталије.
 

Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату.
 

Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе 'Сува планина' и Национални парк "Шар планина".
 

Ова законом строго заштићена врста расте и у Северној Македонији, на северу Грчке, у Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске.
 

На Дан примирја у појединим земљама, посебно у Великој Британији, као симбол се носи цвет булке - "Попи" је подсетник на време када је на разореним и опустелим пољима, где су војници масовно сахрањивани, а биљни и животињски свет тенковима и бојним отровима уништаван, први никао крваво црвени мак.
 

Цвет и даље расте на местима битака у Француској и Белгији, о чему је још 1915. писао канадски потпуковник Џон МекКре у делу "На пољу часном" - "На пољима Фландрије".
 

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године у 11 сати, након четврогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.