КРЕЋУ У ОФАНЗИВУ КАД СЕ НАЈМАЊЕ НАДАТЕ: АКО ВАС НАПАДНЕ ПТИЦА – НЕ ПАНИЧИТЕ Ево зашто се ово дешава баш сад

Управо такав један инцидент догодио се у Улици војводе Пријезде.

„Малопре ме је напала сврака у Улици војводе Пријезде прекопута Прекршајног суда у Устаничкој. Ту је и вртић, па да припазе људи”, наведено је у упозорењу које је објављено на једној од страница које прате дешавања у Београду.

Пре десетак дана забележен је још један случај код у Симиној улици, где је чак послат и апел надлежним службама.

Међутим, како није пракса уклањање гнезда, остаје савет да се грађани смирено помере уколико помисле да ће их птица напасти и да имају на уму да је то њима једини начин да „застраше предаторе” од својих младих.

Како је својевремено објаснио Кристијан Овари, биолог из београдског Зоолошког врта за портал Еклиника, најчешће нападају сиве вране.

– Када кажемо „вране”, углавном мислимо на једну врсту животиња која нам је препознатљива. У ту групу спада и гавран кога, иако ретко, ипак има и у Београду, као и чавке и свраке. Сиве вране су оне које најчешће људе, заправо, само желе да уплаше и отерају од гнезда. Међутим, ми то видимо и доживљавамо као напад, јер логични страх којим одреагујемо њих само још више раздражи. Оне, као и друге птице, свијају гнезда, положе јаја, млади се испиле. Када крећу да напуштају гнезда, а то се дешава баш у ово време (крај маја, почетак јуна), одрасле вране потпуно исто реагују као сви родитељи који своју децу треба да науче како да се понашају и заштите – казао је Овари.

Вране „науче” да нас плаше јер виде реакцију и страх

Када се одједном и неочекивано из ваздуха појави већа птица која гракће, маше крилима, хоће њима или кљуном чак и да нас удари у главу, наша реакција је нормална. Вране, каже Овари, чак немају ни канџе као што имају орлови. То је, међутим, сасвим довољно да човека уплаши толико да може да падне, саплете се или повреди док се „брани”.

– У овом делу године ми не можемо много да урадимо да то спречимо. Вране су толико паметне да уче из своје средине и наших реакција. Користе чак и неке додатне предмете да нас плаше још више. Када пролазимо поред гнезда, а то и не знамо, врана нас нападне, она просто научи, схвати да може да нас плаши, па ће то и да чини. Што је наша реакција експресивнија (вриштање, бацање ствари, симулација удараца…), то ће и њена агресивност у следећој интеракцији бити јача – упозорава биолог.

Шта је заштита од напада вране

Ако останемо присебни, врана ће схватити и да нема сврхе да нас напада, али нас неће доживљавати ни као опасност за младе.

– Прођите што мирније поред места напада, без реакције. Ако не можете да обуздате страх, кишобран је добро решење. Може сасвим лепо да послужи, јер ако га отворите, већ сте заштитили главу. Ако врана и крене у свој чин плашења, мала је шанса да и самом кишобрану, скачући по њему, може нешто да уради – саветовао је Кристијан Овари.