clear sky
27°C
07.09.2025.
Нови Сад
eur
117.167
usd
100.4002
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

МЕСЕЦ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У МАЂАРСКОЈ Модел епископске палате део изложбе

07.09.2025. 14:14 14:25
Пише:
Извор:
Данијела Симић
пешта
Фото: Марија Ердељи

У оквиру манифестације „Српски дани – Месец српске културе у Мађарској“, која од 4. до 24. септембра у Будимпешти и Сентандреји промовише српску уметност, традицију, духовност и савремено стваралаштво широј јавности, Покрајински завод за заштиту споменика културе представио је пројекат реконструкције изгледа некадашњег Владичанског двора у Будиму.

Пројекат Реконструкције изгледа некадашњег Владичанског двора у Будиму представља резултат архивских истраживања, архитектонске и дигиталне реконструкције са израдом тродимензионалног модела ове архијерејске резиденције. Уз велику жељу и благослов митрополита будимског Лукијана, конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе реализовали су тај сложен и захтеван пројектни задатак, који је представљен у Српском црквеном музеју у Сентандреји.

Некада репрезентативна зграда Владичанског двора, пројектована као једино остварење архитекте Владимира Николића у Будимпешти од изузетног је културно-историјског значаја за Српску православну Епархију будимску и српску заједницу у Мађарској. Владичански двор који је након вишедеценијског труда и покушаја изградње, подигнут 1897. године на обали Дунава у близини Саборног храма, потпуно je срушен почетком педесетих година прошлог века. 

Модел Владичанског двора прати двојезични каталог са пропратним описом и историјатом, како самог објекта, тако и околности настанка и изградње величанствене резиденције, сагледане кроз призму живота Срба у ондашњем Будиму.
У оквиру свечаности уприличене поводом отварања изложбе говорили су митрополит будимски Лукијан, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе др Владимир Кубет, источар уметности др Богдан Јањушевић, историчар уметности Катарина Добрић, историчар уметности и дипл. уметник дигиталних медија Милош Платиша.
 

Извор:
Данијела Симић
Пише:
Пошаљите коментар