„Мучила сам се доста. Није некада било ни имања, ни стоке“ БАКА РАДМИЛА СА ОСМЕХОМ ОДУВАЛА СВЕЋИЦУ СА НЕВЕРОВАТНИМ БРОЈЕМ 100 Ово су њени савети за дуг век (ФОТО)

Јубилеј који ретко ко доживи дочекала је са топлим погледом и нежним осмехом.

Њен живот толико је богат да би, како кажу њени најмилији, могао да стане у најмање десет романа. Упркос годинама и слабим ногама, бака Радмила и данас, у кругу своје породице, негује ведар дух и мудрост коју радо дели са свима.

Окружена потомцима, бака је одувала стоту свећицу, присећајући се живота пуног искушења, али и поштеног рада.

Плетење ми је било омиљени хоби. То ме је одржавало да се не осећам сама. Купили су ми вуне, па сам исплела толико да бих могла и приколицу да напуним чарапама, казала је бака уз осмех за РИНУ.

Њена животна прича није била лака, али свака деценија била је посебна лекција пуна изазова.

Мучила сам се доста. Није некада било ни имања, ни стоке. Издржала сам двојицу синова и што сам се мучила, то ми није жао, прича бака кроз сећања.

Рад је, како каже, оно што човека држи човека у животу и њен савет за дуговечност.

Држи рад, само се немој предавати. Разговориш сам себе и знаш да си жив, да боље једеш и све. Ја сад оно мрљавим, али нема се оног живота као кад сам млађа била, признаје она.

Током бомбардовања 1999. године није напуштала свој дом, а у сећању су јој и слике Другог светског рата.

Иако бака Радмила нема ни дана школе, њена мудрост и бистар ум оставили су траг на потомцима.

Научила ме је да будем поштен човек, да не крадем и да идем правим путем, као мој деда Михајло. Бака ме је саветовала да се не мрзимо, да нико никога не мрзи, прича унук баке Радмиле.

Велику захвалност породица дугује и медицинским радницима који редовно посећују баку. Прослава 100. рођендана је била скромна, баш онако како је желела – са онима који су свакога дана уз њу.

На крају, бака Радмила обећава да ће се и следеће године окупити са најближима, јер – како сама каже – „увек има још страница у роману живота“.