НАЈЛЕПШУ ВИЛУ У СРБИЈИ ПОДИГАО ЈЕ КАФЕЏИЈА ИЗ БЕОГРАДА, А ОНДА ЈЕ ОСТАВИО СЛУШКИЊИ Сад девастирана, некад понос једног народа
Легенда каже да су Турци на брду изнад вароши подигли кулу која је, током Милошеве владавине, претворена у тамницу
Источна Србија један је од најлепших крајева наше земље, а њена природа опчињавала је све народе који су од давнина походили ове просторе. Римљани су, дало би се закључити из историје, били највише заљубљени у те бајковите пределе, па је тако цар Трајан у Ђердапу оставио таблу, подигао мост на Дунаву и град Дијана код Кладова, император Гај Валерије основао је Феликс Ромулијану код Зајечара, а и Књажевац је у античко доба врвео од живота.
Тада се, додуше, град у долини реке Тимок звао другачије – Тимакум Мајус. Књажевац је никао управо на темељима некадашњег римског утврђења. У записима из времена Турака помиње се као Гургусовац, а данашње име добио је 1859. године, по кнезу Милошу Обреновићу.
Легенда каже да су Турци на брду изнад вароши подигли кулу која је, током Милошеве владавине, претворена у тамницу. Она је била и једна од знаменитости града, а онда је, у првој половини прошлог века, добила "ривалку".
Дах Западне Европе у Источној Србији
Од Гургусовачке куле данас је остао само део зида са отворима за пушке. А на другом узвишењу, на брду Џервин, столује истоимена вила, ремек-дело архитектуре ових крајева, које подсећа на старе дворце из Западне и Централне Европе.
И "Џервин" некако звучи "западњачки", зар не? Но, није у питању енглески појам, већ спојеница настала из првих слова три речи: ЏЕ – џемови, Р – ракија, ВИН – вина. Назив говори чиме се некадашњи пољопривредни комбинат бавио.
Виноградарство и Књажевац нераздвојни су савезници још од епохе старих Римљана, чије су се легије окрепљивале квалитетним винима са овог подручја пре поласка у војне походе. А какве то везе има са причом о величанственом здању на врху брда, питате се?...
Вилу је 1939. године подигао угледни београдски угоститељ Ђорђе Ђока Цветковић, на имању свога оца Тасе, познатог књажевачког трговца. Саграђена је за скоро милион тадашњих динара, што је била огромна свота. Цветковић је био власник "Коларца", једне од најчувенијих предратних кафана које су нестале у савезничком бомбардовању. Такође, био је и једини заступник за плзењско пиво из Чехословачке.
Често је боравио у Плзењу и чувеној бањи Карлове Вари, где се дружио са елитом из света финансија. За своју вилу није случајно изабрао европски стил градње. Можда је инспирацију пронашао у неком чешком дворцу, а можда и у замку "Брехт", на обали језера Вертер у Аустрији.
Најлуксузнији и најскупљи намештај тог доба
Раскошна грађевина са бордо декорацијама на белој фасади има два спрата на којима се налазе тремови са балустрадама. Најистакнутији део свакако је видиковац, односно кула која се ослања на романтичарски стил из 18. века.
Ентеријер је био опремљен најсавременијим и најлуксузнијим намештајем, као и чешким санитаријама са каљевим пећима. Вила, која је имала сопствени водовод, пумпу и канализацију, била је опасана украсним зидом висине три метра, а око ње су биле засађене најбоље сорте винове лозе. Виноград се простирао на површини од 85 ари.
По ослобођењу, у вилу угледног кафеџије уселили су се партизани, који су је претворили у главну команду, преноси "Сербиан Тимес" изводе из књиге "Којекуде Србија" Миодрага Зупанца. Међутим, Цветковић се убрзо појавио на вратима своје старе куће. Кажу да је енергично наступио пред интрудерима тражећи да му се врати имовина. Наглавачке су га избацили напоље. Наводно је већи део града ћутке оправдао оне који су то учинили.
Међутим, уследио је неочекивани обрт... Упорни угоститељ телефонирао је некоме у Београду и после неколико дана стигла је депеша да се вила испразни и врати власнику. Потпис је био толико убедљив, да су партизани наврат-нанос покупили ствар и одмах се иселили. Ко се потписао, па су се толико уплашили? Мештани су сумњали да је наредба стигла од самог врха.
Успомена на бољу прошлост
Књажевачки хроничар Бранислав Стојадиновић навео је да је Цветковић оставио вилу својој слушкињи. Здање је 1967. откупио пољопривредни комбинат "Џервин", да би неколико деценија касније постала ресторан и хотел. Касније је мењала власнике, а онда је, иако проглашена за непокретно културно добро, доживела тужну судбину. Годинама је била напуштена. И запуштена.
Посматрана из даљине, док стоји сама на узвишењу и одолева времену, делује достојанствено и елегантно, и као да неком путописцу жедном добрих прича жели да открије све што зна о некадашњој моћи и Књажевца и његовог комбината. Вила Џервин, која је до 2022. године била оронула и ишарана графитима, имала би много тога да каже.