ОВА БАКТЕРИЈА НАЈЧЕШЋИ ИЗАЗИВАЧ ЦРЕВНИХ ИНФЕКЦИЈА Опрез код хране, руке требају бити чисте ЕВО КАКО ЈЕ КУЋНИ ЉУБИМЦИ ПРЕНОСЕ
Кампилобактер је једна од најчешћих цревних инфекција код људи и животиња, које су и значајан извор инфекције, па чак и кућни љубимци могу да је пренесу, каже шефица Одсека за диференцијалну дијагностику гастроинтестиналних инфекција Клинике за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Војводине професорка др Надица Ковачевић.
– Најучесталији вид заражавања је преко хране животињског порекла, која је недовољно термички обрађена. У 80 одсто случајева то је живина и непастеризовано и нестерилисано млеко, али и преко нехлорисане воде, из неког извора, језера или реке – казала је др Ковачевић.
Други начин заражавања је контактом и то је оно што зовемо болест прљавих руку. То може да се догоди мажењем пса или мачке заражених бактеријом или су површине контаминиране. Према речима др Ковачевић симптоми су исти као и код свих других цревних инфекција, као што су салмонела, шигела, вирусне инфекције. У 80 одсто случајева пролазе без симптома, а код 20 одсто оболелих јављају се болови у стомаку, мучнина, повраћање, пролив, воденасте столице које некада могу да садрже крв и слуз и температура.
– Тежина клиничке слике зависи од тога колико се бактерија раширила. Обично је то благо обољење, али је некада и по живот опасно, уколико су у питању мала деца, старији од 65 година, труднице, људи са ослабљеним имунолошким системом. Болест углавном није тешка и људи могу да се заразе и буду извор инфекције, а не морају да оболе – напоменула је др Ковачевић.
Како објашњава, проблем је када оболе људи који раде са храном, јер је то значајно за развој инфекције. Када се заврши лечење, узрочник може још неко време да се задржи у цревима. Пацијентима се даје симптоматска терапија и у већини случајева се лече кући. Потребно је да узимају довољно течности, пробиотике како би повећали отпорност одбрамбеног система црева добрим бактеријама. Потребно је да се исхрана коригује и уведе дијететски режим, јер док траје болест црева су осетљива и не могу да обавља своју функцију и треба их поштедети и узимати лакшу храну, као што је барено поврће, кромпир, шаргарепа, пиринач. Не треба јести зачињену и слатку храну.
– У мањем броју случајева се дају антибиотици, само за тешке случајеве и ако постоје компликације. Ради се и преглед столице, односно копрокултура, а брзо се добије резултат. Ако се изолује бактерија, налаз ће показати на које антибиотике је осетљива. Никако не треба узимати антибиотик на своју руку, већ само по налогу лекара – навела је др Ковачевић.
Уколико болесник не повраћа, треба узимати течности, али гутљај по гутљај воде или незаслађеног чаја, тако да се за 24 сата унесе око две литре течности. Уз то треба уносити слану супу, као и пробиотике да би се побољшала одбрана црева.
Никако лоперамид
Др Надица Ковачевић упозорава да никако на своју руку не треба узимати антимотилитентне лекове, односно лоперамид. Он зауставља пролив, али се бактерије и токсини које бактерије излучују, остану у цревима, што погоршава болест и настају још већа оштећења црева. Јавља се надутост, јер се црева шире, задржавају се гасови и погоршава болест.
Болест траје недељу дана и пролази без последица. Током инфекције је дошло до поремећаја бактерија, а када се успостави равнотежа, онда се болест зауставља.
– Најважнија је превенција, а пошто је храна најзначајнији извор инфекције, потребно је да се пажљиво рукује са намирницама и чувањем хране. Најбезбеднија је кувана храна на више од 80 степени Целзијуса, а температуре од 20 до 50 степени су оптималне за размножавање бактерије. Сирове намирнице су најкритичније, односно сирово месо, риба, нехлорисана вода, а битно је и у каквој води се пере воће и поврће. Важна је хигијена радних површина, ножева, даски, посуђа. Не треба на истој дасци где се сече месо, па онда намирнице које се не третирају термички. Важно је и да се намирнице и оброци чувају у фрижидеру. Али најважније је прање руку – истакла је др Ковачевић и додала како је лето сезона за бактерије, па се тада јавља и ова болест.