ПОРОЂАЈНЕ МУКЕ СУ ТЕК ПОЧЕТАК Чак 80 посто жена пролази кроз постпорођајну тугу, стручњаци траже већу подршку

Ружичићева је за Танјуг рекла да су подаци овог истраживања, које је спровео Центар за меме, показали да иако је долазак детета на свет један од најсрећнијих тренутака једне породице, маме пролазе кроз разне емоције када дође беба и да многе од њих осећају неку врсту постпорођајне туге, односно "бабy блуес".

Како је навела, постпорођајна туга је природно стање које се дешава у првих неколико недеља материнства, а неки од симптома постопорођајне туге су безвољност, недостатак енергије, несаница, анксиозност.

Ружичићева је поручила да је за постпорођајно ментално здравље мама важно да се направи разлика између постпорођајне туге и постпорођајне депресије, односно стања које је по интензитету и трајању много веће од постпорођајне туге која се дешава око 20 одсто жена.

"Више ствари ме је мотивисало да радим ово истраживање, пре свега лично искуство када сам ја била у постопорођајном периоду и осећала се као да сам сама, иако нисам била, и као једина мама на свету која кроз то пролази. Касније, када сам се опоравила од свега, знала сам да нисам једина и желела сам да и другим мамама које су се осетиле као ја покажем да ни оне нису саме", изјавила је она.

Говорећи о освешћености о овом проблему у Србији, Ружичићева је оценила да иако овакве кампање и истраживања доприносе томе да друштво буде освешћеније о теми менталног здравља мама у постпорођајном периоду, неопходно је више говорити о овом проблему.

"Мислим да имамо још увек велики пут пред нама да пређемо како би могли да кажемо да смо освешћено друштво на ову тему. Јако је важно да причамо о овоме и да сви препознамо шта се дешава, од самих мама да препознају шта се дешава унутар њихових тела и глава, па до партнера и шире породице, јер је ово питање од широког друштвеног значаја", истакла је она.

На питање којим видовима подршке се маме најчешће обраћају и колико им је пут до стручне помоћи јасан и доступан, Ружичићева је рекла да је пут до стручне помоћи мамама које не могу да приуште да приватно иду и разговарају са неким доста компликован, због чега ће Центар за маме тражити од Министарства здравља да направи јасну руту кроз коју породиља треба да прође уколико јој је потребна нека врста психолошке помоћи.

Важно је да постоји пут од "јавила сам се лекару" до "ово је решење за мене", напоменула је она и додала да је неопходно да постоји системска подршка где породиље могу да рачунају на помоћ када им је она потребна. 

Одговарајући на питање какву улогу у свему овоме игра породица и да ли она чешће буде ослонац или додатни извор притиска, Ружичићева је истакла да породица игра велику улогу у постпорођајном периоду жене, и додала да многе породице нису место мира и подршке породиљама.

"Најважније је да слушамо маму, како се она осећа, како се она носи са свим и само да будемо подршка, без икаквих поређења, осуђивања и питања како то да она не цвета од среће а комшиница са трећег спрата је била срећна", поручила је она.

На питање које конкретне мере би систем здравства и образовања могао да уведе како би маме раније добијале помоћ, Ружичићева је рекла да с обзиром на то да је истраживање показало да маме пролазе боље што се менталног здравља тиче ако су у породилишту добиле адекватну подршку, неопходно је фокусирати се на то да у свим породилиштима породиље добију адекватну помоћ и подршку.

Такође, додала је она, Центар за меме ће се залагати да се боље оснаже патронажне сестре које раде веома добар и важан посао с обзиром на то да представљају први контант здравственог система са породицама.

"Поред тога што оне помажу мамама око превијања рана и пупка, треба да знају како да обрате пажњу како се мама осећа", поручила је она.

Ружичићева је истакла да је важно да подршка постоји и у мањим срединама, што се може организовати кроз различите мобилне тимове који могу да обилазе и виде како се породиље и остатак породице осећају.