СЕЋАЊЕ НА СТРАВИЧНИ ПОКОЉ У ПРЕБИЛОВЦИМА: Дан када су страдали готово сви житeљи једног села само зато што су Срби

Овај злочин, извршен од стране усташких снага под командом Ивана Јовановића Црног у оквиру Независне Државе Хрватске (НДХ), представља трагичан симбол геноцида над Србима током Другог светског рата.

Почетак масакра

Рано ујутру 6. августа 1941. године, око 1.000 до 1.500 усташа напало је Пребиловце из три правца. У селу су се у том тренутку налазиле углавном жене, деца и старци, пошто су одрасли мушкарци, у страху од усташких напада, избегавали да спавају у својим кућама. 

Усташе су одмах започеле са претресањем кућа, пљачком, силовањем жена и девојака, посебно малолетница од 12 до 15 година, и скупљањем становништва код сеоске школе, где су се одиграле сцене неописивог садизма и бестијалности.

Од 6. до 11. августа 1941. године, усташе су убиле око 826 од укупно 994 становника Пребиловаца, од којих је већина била жива бачена у јаму Голубинку, у близини села Шурманци. Преко 600 жртава, углавном жена и деце, страдало је у овом масакру, а 54 српска домаћинства су заувек угашена.

Околности и последице

Масакр у Пребиловцима био је део систематског геноцида над Србима у НДХ, вођеног нацистичком расном идеологијом и великохрватском политиком етничког чишћења. Усташе су циљале српско становништво, посебно жене, децу и старце, верујући да ће тако сломити дух и биолошку снагу српског народа у Херцеговини. Жртве су биле подвргнуте нечовечним мучењима пре него што су бачене у крашке јаме, а многи су бачени живи.

Пребиловци су пре рата имали око 1.000 становника, а после масакра преживело је само 172. Прво дете у селу које је стасало за школу рођено је тек 1956. године, а први младић отишао на војни рок 1967. године, што сведочи о размерама уништења.

Покушај заташкавања и касније ексхумације

Комунистичке власти Југославије након рата су систематски прикривале размере овог злочина. Јама Голубинка, заједно са другим јамама у Херцеговини, забетонирана је 1961. године под изговором „братства и јединства“, а помињање усташких злочина било је забрањено. 

Ексхумације жртава започеле су тек 1990. године, када је спелеолошка организација „Зелена брда“, а касније и Планинарски савез Београда, извадила посмртне остатке из јама, укључујући преко 1.000 жртава из Голубинке. Ови остаци су 1991. године сахрањени у спомен-костурници у Пребиловцима, али је она 1992. године, током рата, минирана и уништена од стране хрватских снага.

Канонизација и сећање

Српска православна црква је 6. августа 2015. године жртве масакра прогласила Светим мученицима пребиловачким, чиме је њихово страдање добило духовни значај и постало симбол отпора забораву. 

Значај Пребиловаца

Пребиловци су постали синоним за страдање Срба у НДХ и једно од најтрагичнијих места у Европи током Другог светског рата. Овај масакр, заједно са другим злочинима у НДХ, попут оних у Јасеновцу, сведочи о бруталности усташког режима. Иако су усташе покушале да затру име, корен и успомену на српски народ у Пребиловцима, сећање на жртве и даље живи кроз књиге, изложбе и меморијале, попут књиге „Угашена огњишта“ и портала „Пребиловци — село на интернету“.

Овај злочин остаје опомена и позив да се не заборави страдање невиних, као и да се истина о геноциду над Србима у НДХ сачува за будуће генерације.