„СКАУТИНГ“ УДАРИО И НА ОБРАЗОВАЊЕ? Многи факултети након завршеног уписног рока непопуњени, чак и СМЕРОВИ за којима је ВЛАДАЛА ЈАГМА Професор Ковачевић објаснио у чему је проблем!

Посебно чуди чињеница што је ове године готово незапамћено мала заинтересованост и за смер Софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду, а због чега је морала да буде обављена и додатна прозивка. Професор ЕТФ-а у пензији, Бранко Ковачевић, објаснио је могуће разлоге зашто тренутно имамо овакву ситуацију на до скора најтраженијем смеру у нашој земљи, а који нису нимало занемарљиви.

Како стоји у саопштењу са сајта Електротехничког факултета у Београду, након прозивке која је одржана 4. августа попуњена су сва места на студијском програму Електротехника и рачунарство, док је на студијском програму Софтверско инжењерство остало још чак 38 места за самофинансирајуће студенте, те је за иста организована додатна прозивка 6. августа.

Према речима професора ЕТФ-а у пензији, Бранка Ковачевића за Телеграф, више је разлога који су довели до све мање заинтересованости младих у Србији за до скора најпопуларнији смер, а који и даље гарантује сигурно запослење и добру зараду.

Мало је уписаних ове године, а и иначе јер је на овом смеру мало обезбеђених буџетских места, свега 10 одсто. Треба имати у виду и то да је година на Софтверском инжењерству око 2.000 евра, па је и то довољан разлог зашто се мало младих у Србији одлучи да уопште упише овај некада јако популаран, а још увек профитабилан смер, објашњава нам на почетку професор Ковачевић.

Иако су финансије велики и кључан разлог зашто ће слушаонице на предметима Софтверског инжењерства бити готово празне у новој академској години, професор Ковачевић додаје да је у питању и одлазак талентоване деце из Србије, такозвани "одлив мозгова".

У питању је прави "скаутинг" какав имамо и у спорту. Људи из иностранства и са познатих универзитета широм света долазе у Србију и одводе наше најталентованије младе људе, будуће студенте, да студирају и образују се на Кембриџу, Оксфорду и сличним престижним универзитетима. Тако да имамо ситуацију да млади који су побеђивали на такмичењима и који су управо желели да студирају поменут факултет или смер то не раде код нас, већ 'преко', објашњава даље Ковачевић.

Међутим, током година појавили су се и приватни факултети у Београду са сличним или истим смеровима као на Електротехничком факултету, па је и то још један у низу разлога зашто ће ЕТФ од октобра имати полупразне слушаонице и амфитеатар, прича нам у разговору професор у пензији Бранко Ковачевић.

Осим ЕТФ-а још 10 факултета остала непопуњена
 

Подсетимо, према писању недељника НИН, ове године убедљиво најслабије интересовање је на високошколским установама које школују наставнички кадар, па се тако на Физичком факултету само један кандидат пријавио за наставнички смер.

Ситуација и на другим факултетима није боља, те је ове године на великом броју забележен пад кандидата, а према доступним информацијама, бар десет факултета остало је непопуњено.

Према доступним информацијама, на одређеним факултетима остало је буџетских места, а поједини су већ расписали и други круг уписа. Један од њих је Факултет за физичку хемију, где се, на укупно 80 буџетских места, ове године кандидовао свега 31 кандидат, што значи да има 49 слободних буџетских места.