СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА Кнез, мученик и светитељ који и данас буди веру на Балкану
На данашњи дан, 4. јуна, православни верници обележавају празник Светог мученика Јована Владимира – једног од најпоштованијих светитеља на тлу некадашње Дукље и првог српског свеца.
Његове мошти и данас изазивају дивљење и поштовање верника широм Балкана.
Кнез, мученик и светац
Свети Јован Владимир био је кнез Дукље, најмоћније српске кнежевине у 11. веку. Рођен око 990. године у племићкој породици, Јован је био унук кнеза Хвалимира и син Ретрислава. Током његове владавине (1000–1016), Дукља се нашла у вихору сукоба између Византијског царства и моћног цара Самуила.
Упркос савезништву са Византијом, Самуило је освојио Дукљу и утамничио кнеза Јована у својој престоници Преспа. Ту се, према предању, догодила необична љубавна прича – Самуилова ћерка Теодора Косара заљубила се у заробљеног кнеза и измолила очев благослов за брак. Самуило је пристао, а Јован Владимир се вратио у Дукљу као вазал, проширивши своју власт и на подручје Драча.
Владар правде и милости
Кнез Владимир је био познат по својој благости, праведности и побожности. Избегавао је сукобе и владао у миру, оставши упамћен као владар који је више волео мудрост и веру него крвопролиће. Ипак, трагична судбина није га заобишла. Након смрти Самуила, његов наследник Радомир је убијен, а власт је преузео Владислав – који је, подмуклом преваром, позвао Јована Владимира у Пресепу и погубио га испред цркве 22. маја 1016. године.
Свечева моћ над временом
Јован Владимир је сахрањен у Пресепи, али су његове мошти убрзо пренете у Дукљу, затим у Драч, а потом и у манастир код Елбасана, где су чуване све до 1995. године. Данас се налазе у саборној цркви у Тирани. Верници их и даље радо походе, нарочито на дан његове светковине.
Посебна реликвија везана за овог свеца јесте дрвени крст који је носио у тренутку погубљења. Тај крст се до данас чува у породици Андровић из села Вељи Микулићи код Бара, а сваке године на празник Свете Тројице износи се у литији на планину Румију – што представља један од најдревнијих и најмистичнијих обичаја црногорског приморја.
Симбол вере и постојаности
Свети Јован Владимир се на иконама приказује као краљ с круном, у десној руци држи крст, а у левој – своју одсечену главу. Његов живот и мучеништво симбол су непоколебљиве вере, смирености и жртвовања. Био је и остао светионик православља у јужним крајевима српског народа.
У част овог великог светитеља, данас се у многим храмовима служе литургије, а верници се моле за мир, веру и чврстину у искушењима – онако како је то чинио и сам кнез Владимир до последњег даха.