СТАМЕНКОВСКИ ПРЕДВОДИЛА ДРЖАВНУ ЦЕРЕМОНИЈУ Обележавања годишњице Битке на Кошарама

Венце и цвеће код споменика херојима са Кошара положили су и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници борачких и ветеранских удружења, удружења за неговање традиција и чланови породица погинулих бораца са Кошара.

Церемонија обележавања започела је поменом жртвама, који су одржали војни духовници православне и католичке цркве и исламске заједнице Србије, главни војни свешетеник мајор Предраг Докић, главни војни капелан потпуковник Горан Аврамов и главни војни имам потпуковник Мустафа Јусуфспахић.

Обраћајући се присутнима, Ђурђевић Стаменковски је рекла да су Кошаре више од географије, да су башта најлепших божура.

"Сабрали смо се у дану посвећеном онима о којима се дуго ћутало. Неки су говорили да не смемо, неки су сматрали да не треба да се на било ком месту са поносом јасно и гласно изговори једно име и једна реч - Кошаре", навела је Ђурђевић Стаменковски, која је и председница Владиног Одбора за неговање традиција ослободилакчих ратова Србије.

Она је рекла да су Кошаре биле прва линија одбране и да су се уписале у наше сећање, у нашу историју као страница коју морамо прочитати, лекција коју морамо научити.

"На том месту изречена је само једна команда и једно наређење 'Не дај, не дај Србију, не дај своју отаџбину, не дај нејач, не дај огњишта, не дај слободу'. Од те команде они нису одступили и без обзира на чињеницу да је у историји ратовања није забележена таква несразмера између силе која напада и оне која се брани", навела је.

Додала је да су остали на бојишту и тих неколико километара уз границу са Албанијом под Проклетијама постали су српски Термопили.

"Тих неколико километара одолевали су нападу не само припадника ОВК терористичких формација већ и званичне албанске војске, потпомогнуте страховитим ударима НАТО авиације и дејствовањем припадника Легије странаца. На том месту они су подигли свој споменик слободе, на том месту оставили су завештање свима нама који их се данас сећамо и који их памтимо", нагласила је Ђурђевић Стаменковски.

Истакла је да је више од стотину младића просечне старости до 25 година положило своје животе за отаџбину. "У тој неравноправној борби они су знали да је њихово овде и сада заправо граница и линија између слободе и ропства. Била је то борба за Метохију, била је то борба за Србију, била је то борба коју они нису изгубили. Непријатељ је одабрао нови правац и зато се прво на Кошарама, а потом и на Паштрику, после више векова поново јавио косовски завет", рекла је министарка.

Према њеним речима, многи знаменити људи широм света дивили су се јунацима са Кошара. "Жак Огар, командант Кфора, говорио је о њиховој тактичкој мудрости и домишљатости, Фидел Кастро упутио је писмо које су пренели тадашњи медији где је рекао да један народ нема јачег и снажнијег оружја од слободарског карактера. А тај дух јунака са Кошара није нацртан на мапама, није нацртан и уписан у стратегијама и тактикама нашег генералштаба. Он је уписан у њиховом васпитању које су из куће понели, у њиховим срцима, у свима њима који нису дозволили да једна застава њихове отаџбине буде спуштена", додала је Ђурђевић Стаменковски.

Њихова имена су, како је рекла, доказ живота јер онај који се уписује за вечност је онај који се жртвовао за ближње своје.

"И данас када живимо у времену заборава, времену површности, ми смо дужни да учимо нашу децу ко су били Милан, Владимир, Дејан, Тибор, Бојан, Илија, Срђан и други јунаци са Кошара чије имена одјекују као светионици слободе", нагласила је.

Породицама погинулих Ђурђевић Стаменковски је поручила да данас не можемо да им вратимо ближње, али да можемо да обећамо да ћемо се борити, како је навела, задњом капи крви и последњим атомима своје снаге да наши најлепши тргови и наше најлепше улице широм Србије понесу управо њихова имена.

"Можемо да кажемо да ћемо се борити и да очувамо оно што је највећи споменик јунака са Кошара, а то је слобода наше отаџбине, а то су Косово и Метохија. Границе наше државе омеђили су управо они које данас славимо, зато су оне непромењиве и зато ће оне остати онако како су уписане, не само у Уставу Србије, већ у нашој свести, у нашем памћењу, у нашем моралном праву да знамо ко смо и да знамо одакле смо. Много смо пута кроз историју губили и враћали Косово и Метохију, али никада своју будућност нисмо замишљали без Косова и Метохије", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Како је навела, због тога данас више него икада осећамо присуство оних који су данас физички одсутни и певамо о вили са Кошара која их дозива да се врате и да васкрсну, како је рекла, јер је у њима одговор на многа наша питања и дилеме.

"У њима које позивамо да се врате је наша снага, у њима је вечни завет од кога никада нећемо одступити, у њима је наша обавеза да чувамо Србију и да славимо слободу. Од Лазара па до данас, од Газиместана па до наших дана они су у оном друштву где су наши витезови из косовског боја, где су наши јунаци из Првог светског рата, са солонских фронтова и свих других стратишта и места где се бранила слобода. Слава им данас па довека", поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Битка на Кошарама вођена је од 9. априла, 1999. године на граничном прелазу Раса Кошаре, на граници тадашње СР Југославије и Републике Албаније. Граничари ВЈ са Кошара покривали су иначе стандардно потез од око седам километара државне границе. Реч је о тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија.

Терористи ОВК су напали припаднике Војске Југославије, са циљем копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецања комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. После тешких борби, Војска Југославије је успела да порази нападача и спречи његов улазак на КиМ.

Војска Југославије у борбама на Кошарама изгубила је 108 људи, међу којима 50 војника, 13 резервиста, 24 добровољца, двојица из Русије, односно Украјине, као и 18 старешина Војске Југославије, официра и подофицира. Рањено је 256 припадника ВЈ.

Битка за Кошаре је званично завршена 10. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.