У СУБОТУ СУ ЛЕТЊЕ ЗАДУШНИЦЕ Дан када се сећамо мртвих АКО НЕ МОЖЕТЕ НА ГРОБЉЕ УРАДИТЕ ОВО
Ове задушнице увек падају у суботу пред празник Светог Духа, који се назива Духови или Тројичин дан.
У црквама се служе литургије и парастоси, а на гробљима се пале свеће, гробови се уређују и дају појединачни парастоси.
Овај дан се сматра даном молитве и сећања на умрле, када се моли за њихову душевну добробит.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене.
Обавезно се сваком просјаку кога сретнемо удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом
Обичај је у народу да се ο задушницама, као и ο парастосима, износе многа јела.
Веровање је да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога.
Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.
У Горњој Пчињи, на гробље излазе старији људи, домаћини. Долази и свештеник да одржи опело упокојеним. Приликом узимања кољива, свако захвати и мало проспе на земљу говорећи: „Вечна памјат, лака му земља.“ Слично се ради и са ракијом која се нуди из кондира.
На гробљу у селу Бресници код Чачка, као и у околини Крупња налазе се посебно подигнуте дрвене кућице тзв. „собрашице“, које су се користиле, поред осталог, и ο општим задушницама.
У њима се налазио и велики дрвени сто на који су изношена јела и пића.
Људи у Херцеговини и Поповом пољу не излазе на гробље, али приређују задушнице у кућама. Обично, пре сунца пале свеће мртвима и у кући или у цркви, а понеки, који су то сачували, носе и „читуљу“ – књижицу у коју уписују генерацијама своје мртве, да их свештеник помене у току службе свим мртвим.
Ако се свеће пале у кући, онда домаћин позива госте, када запали свеће. Кад су гости стигли домаћин улије ракију у чашу или филџан и наздрави: „За покој мртвих и спасење душа њихових! Дај им боже рајско насеље, а живима здравље и весеље.“ Сви присутни одговарају са „Амин“. Затим домаћин наздрави присутнима: „Здрави да сте“ – присутни одговоре „Бог ти дао живот и здравље.“ Домаћин испија наливену чашу, а онда точи и свим осталима.
Опште задушнице се покојницима дају по истеку године дана од смрти.
У току читаве недеље служе се разна јела и пића и лепо прича ο покојницима.
У Србији је обичај да се за сваког мушког покојника припрема мали хлеб – бабурица у облику равнокраког крста, а за женски род округао, без кракова. Оба имају утиснуто „слово“ (поскурицу) од дрвеног печата.
Ало.рс
