СУТРА СЕ ОБЕЛЕЖАВА МАРКОВДАН Ево зашто на тај дан треба одспавати
Српска црква и православни верници обележавају сутра празник светог Марка, писца једног од четири јеванђеља. Празник је у народу познат као Марковдан.
Српска црква и православни верници обележавају сутра, осмог маја и другог дана Ђурђевдана, празник светог Марка, писца једног од четири јеванђеља. Празник је у народу познат као Марковдан.
Ко је био свети Марко којем је посвећен Марковдан? Марко је био помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином по духу, а када су се затекли у Риму, Марка су верници замолили да напише понешто о спасоносном проповедању Исуса Христа. Тако и настаде јеванђеље - за које је апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, посведочио да је истина.
Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда, где је овај успео да посеје семе хришћанства. Своје проповеди наставио је у Александрији, где је и засновао хришћанску цркву. Целокупан његов рад и труд праћени су и велики чудима. Након две године одсуства из Александрије, Марко се вратио на општу радост тамошњих хришћана, чији се број повећавао, али су га тада ухватили неверници, везали га и вукли по калдрми вичући: "Повуцимо вола у обор".
Тешко повређеног, крвавог и исцрпљенох утамничили су га, али управо у том мраку јавио му се анђео који ха је храбрио и крепио. Потом му се пројавио и сам Исус Христ уз речи: "Мир Теби, Марко, јеванђелисте мој", а Марко му је одговорио: "Мир и теби, господе мој Исусе Христе". Незнабожци су сутрадан извукли Марка из тамнице, те га поново вукли по улицама и поново урлали: "Повуцимо вола у обор".
Изнурен и изможден, Марко је изустио: "У руке твоје, господе, предајем дух мој", те умро, 68. године у Александрији. Данас се саркофаг светог Марка налази се у Венецији у цркви посвећеној овом јеванђелисти.
Када су обичаји у питању, Срби верују да сви они који су Ђурђевдан провели лежећи и одмарајући, што значи да ће остатак године бити дремљиви и болешљиви, треба и на Марковдан да одспавају, јер ће се тако избавити од поспаности и болести.
Цео овај дан сматра се благим даном предвиђеним за одмор, а у сеоским деловима Србије поштује се обичај да се не ради ништа на њивама, како их не би стигла казна у виду олуја и громова које могу да униште имање.
Овај дан посебно су празновали ковачи верујући да би им мишеви изгризли мехове ако би тог дана радили.