СВЕ МАЊЕ БРАЧНИХ ПАРОВА У СРБИЈИ Срби све чешће бирају живот без породице, ЗБОГ ОВИХ РАЗЛОГА
Све више људи у Србији одлучује се за самачки живот без брака, без деце и без обавеза према партнеру, наводи Прва. Да ли је реч о личној слободи, страху од везивања или само о промени друштвених вредности? У "Јутру" на Првој гостовали су Душан Благојевић, аутор канала "Благо за душу" и породични психотерапеут Биљана Ћулафић.
На почетку су истакли да када људи кажу да желе да живе сами, често може да се испостави да је таква одлука последица неког негативног искуства из прошлости.
"То може да буде негативно искуство, просто да људи долазе из врло конфликтних породица или негативно искуство у смислу лоших тих партнерских веза, али ми, пре свега, врло често мислимо да су то наши индивидуални избори, а друштво нам то намеће. Тако да, ови избори, по мом мишљењу, врло су условљени индивидуализмом који се форсира данас свуда у друштву - буди сама, буди јака, најлакше ћеш проћи сам, сам си себи довољан, ти си у праву, други не ваљају...
То су те илузије од којих морамо да одустанемо да бисмо искусили оно што је у ствари наша природа и што је стотинама година иза нас и хиљадама година била наша природа, а то је друштвеност. Ми опстајемо у заједници, ми смо суштински друштвена бића. Тако да, не допада ми се овај индивидуализам ка коме идемо. Без породице, без деце, како ћемо ми опстати?", рекла је Биљана Ћулафић.
Да ли је самачки живот потреба за слободом или избегавање одговорности?
Душан Благојевић је истакао да се слаже са Биљаном.
"Поред тога, индивидуализам и конзумеризам су се увукли у међуљудске односе. И онда почињемо да се користимо као флаше сока. Kада сам жедан, попићу те, па онда када не требаш, бацићу те. То је бежање од везе и обавезе. Kаже св. Владико Николај, свака веза је обавеза, што значи да свака веза укључује да ћу ограничити себе. Шта значи слобода? Слобода није моја разулареност.
Слобода увек укључује и другога. Односно, слобода је способност самооглашавања за добро овог другога, а онда у том простору би требало тражити и сврху и смисао живота. Проблем настаје уколико поверујемо у лаж коју нам пласира друштво. А то је - све можеш сам, самом си себи довољан, улажи у себе на неки погрешан материјалистички начин. И ми поверујемо у то и проживимо и двадесете и тридесете године, најплодније и најбитније године за самоистраживање, упознавање себе, а без правог упознавања себе не можемо ни препознати другога.
Шта се дешава када дођемо у 40-те? Празни, а богати. Богати, а сиромашни у себи. Е, то је проблем у којем је данашње друштво упало и загазило, због тога ја и волим да причам о овим стварима", објаснио је Душан Благојевић.
"Делује да је лакше живети сам"
Биљана Ћуфалић је истакла да уколико неко дужи период живи сам, временом ће постати и усамљем.
"На дуге стазе, људи који су сами, више су склони депресији, јер бити дуже време сам значи да ћеш временом постати и усамљен, ако у почетку ниси. Значи и да ћеш неминовно временом постати и депресиван и анксиозан. Е сад, ми можемо да надоместимо. Шта да раде људи који су изгубили партнере, па су остали сами? Ми то можемо да надоместимо кроз дружење са другим људима, али дружење није исто што и заједнички живот. И не можемо ми да добијемо тај квалитет. Можемо да добијемо неку површност", објаснила је.
"Ја бих посаветовао то да се запитају због чега бирају самоћу. Углавном људи који су дубоко рањени и разочарани међуљудским односима и другим људима, одлучују се за тај пут. Дакле, да човек проба да буде што искренији према себи и да пита се зашто бежи од других. Да ли је то свесни избор јер је сам одлучио да хоће да се посвети некоме и нечему на другачији начин", рекао је Душан Благојевић.