УВАЧКИ КАЊОН – Где суп кружи, а природа оставља без даха

Река Увац овде не тече обичним путем, већ се стрпљиво пробија кроз стене и прави невероватне меандре. Када станете на неки од видиковаца и погледате доле, чини се као да река црта огромне зелене змије које се лењо увијају кроз каменити пејзаж. Сам тренутак кад први пут угледате тај призор остаје дубоко урезан у сећању – то није само поглед, то је искуство.

Највећи становници овог краја свакако су белоглави супови. Они су прави владари Увца – достојанствени, моћни и величанствени. Са распоном крила који достиже и три метра, изгледају као да долазе из неких старих митова. Када их угледате како круже изнад литица, готово да заборавите на време. Некада их је у Србији било све мање, али захваљујући посвећености људи који брину о овом резервату, они су данас поново ту, поносно надлећући свој дом. Управо због њих, Увац није само место природне лепоте – то је и прича о упорности, очувању и заједничком животу људи и природе.

Авантура на води и на стази

Ако желите да кањон упознате изблиза, нема бољег начина него да се укрцате у чамац и запловите реком. Вода је мирна, а стене које се надвијају изнад вас делују као да чувају тајну стару хиљадама година.

Са сваким завојем река открива нову лепоту, а осећај мира који се спушта док плутате кроз тишину природе једноставно је непроцењив.
За оне који воле да освајају висине, ту су планинарске стазе које воде до познатих видиковаца – Молитва, Одвраћеница и Велики врх. Када се попнете горе, цео свет остане испод вас, а пред очима вам се отвори пејзаж који изгледа као да га је неко насликао. Нема фотографије која може верно да прикаже тај осећај, то се мора доживети.

Тајне испод земље

Увац крије још једно благо – пећине које су вековима обликоване водом и временом. Најпознатија је Ушачка пећина, која крије своје ледене украсе у облику сталактита и сталагмита. Улазак у њу подсећа на путовање у неки други свет, тиши и хладнији, али једнако фасцинантан.

То је још један слој ове природне чаролије – на Увцу вас изненађења чекају на сваком кораку.

Посета Увцу није потпуна без дружења са људима овог краја. У околним селима, у топлим етно-домаћинствима, дочекаће вас широк осмех, мирис домаћег хлеба и сир који се топи у устима. Ту се за столом прича, смеје и ужива у једноставности живота. Златарска пршута, домаћи кајмак или сочна јагњетина припремљена на начин који се преноси генерацијама – то су укуси који подједнако освајају као и пејзажи.

Зашто је Увац посебна прича?

Увац није дестинација коју посетите и заборавите. То је место које вас подсећа колико је природа велика и снажна, а ми мали у њеном загрљају. То је место где птице слободно круже изнад вас, где река полако тече и учи вас стрпљењу, а људи показују да се топлина и искреност не могу ничим заменити. Свако ко једном дође овде пожели да се врати – јер Увац није само пејзаж, он је осећај.