(ВИДЕО) ПРЕ 17 ГОДИНА НА ДАН ПРИМИРЈА У КРАГУЈЕВЦУ ПОТЕКЛЕ СУЗЕ 11. новембра 2008. са производне траке Заставе сишао је последњи Југо
Надменим странцима био је предмет исмевања, а Србима понос, део детињства и чиста срећа на четири точка.
Дан примирја у Великом рату Крагујевчани ће памтити из још једног разлога. Пре тачно 17. година са производне траке фабрике "Застава аутомобили" сишао је и последњи Југо.
За раднике "Српског Детројта" био је то крај једне ере, чин који трајно прекида сваку везу домаће аутомобилске индустрије са златним данима из времена бивше Југославије. Био је то тренутак да се суочимо са суровом реалношћу, некадашњи гигант прогласиће банкрот.
Црвени Југић произведен под бројем 794.428 измамио је сузе мушкараца и жена који су свој радни век провели стварајући Заставине четвороточкаше.
Аутомобил су украсили великом машном и порукама "А сад адио", и "Ћао, нема више". Судбина последњег Југа остала је непозната.
Модел који је настао 28 година раније постао је, током непуне три деценије призводње, симбол домаће аутомобилске индустрије. Био је део сваке породице и саучесник у првим километрима за стотине хиљада возача широм СФРЈ.
Током свог животног века, прошао је кроз бројне корекције, наменске и естетске. Од Југа са теретнм простором какав је некада користила Пошта, до Југа кабриолета, био је све и био је за сваког.
Златним словима остаће уписана 1989. година, када је са погонске траке сишло рекордних 118.237 примерака за годину дана.
Првих пола милиона, Југо ће прославити две године касније. Међутим, почетак нове деценије је, као што знамо, са собом донео тешке дана за све на простору бивше Југославије, а терет овог времена са обичним народом, поделио је Југо.
Санкције које су нас изловале од остатка света и политичка криза у земљи, направиле су непремостив јаз између Заставиних могућности и великог напретка европске конкуренције.
Тако је Југић трајно остао заробљен у времену, а сваки покушај да га учинимо модернијим дао је резултат који је и даље био далеко од савременог.
Без обзира на све, Југић је био и остао део нас. Томе најбоље сведоче приче и подухавти људи који не одустају од напора да његово име сачувају од заборава.
Дарко Марчета и проф. Александар Бјелић враћају Југо на велика врата, о електричној реинкарнацији култног модела прочитајте ОВДЕ.
Како су наши хуманитарци Југом прешли пут од Врњачке бање до Пекинга, прочитајте ОВДЕ.