Новосадски ђак
Велико срце "малог" човека ОД СВАКЕ ПЛАТЕ ИЛИ НАГРАДЕ – ПО ЈЕДНО ДОБРО ДЕЛО Овако чини тих и ненаметљив инспектор Бојић из Прибоја
За Суада Трбовића Сула из Прибоја који се, иако тешко болестан, одрекао трансплантације јетре у корист дупло млађег пацијента, чула је читава Србија. Он можда има потпуно уништену јетру, али зато му је срце велико као кућа. Живи сам од социјалне помоћи, али му комшије и суграђани свесрдно помажу и на тај начин показују да је све само није сам.
Један од оних који на најбољи начин потврђује да су Прибојци заиста велики и добри људи јесте и Драгоје Бојић – полицијски инспектор у пензији који је организовао хуманитарну акцију како би се скупило што више новца за Суада и покренула се позитивна лавина. Али ово није његово прво хумано дело, јер овај човек помаже другима читав свој живот.
Деценијама уназад одрицао се дела плате, дневница, новчаних награда и других бонуса које је заслужио преданим радом у служби, у корист оних којима је новац потребан махом за лечење. Иако нема велико богатство и школује два сина, подугачак је списак оних којима је Бојић помогао.
– Никада нисам имао превише новца, нити бих се знао понашати да имам велике паре. Сваку моју новчану награду ја сам поклањао. Одрекао сам се јубиларне награде за помоћ Маријани Жарковић, ученици Гимназије која је била у разреду са мојим сином. У договору са разредним старешином покренули смо акцију прикупљања новца и сакупили позамашну суму, у свему томе су помогли други родитељи, привредници, Црква и колеге. Највеће задовољство осетио сам када ме је из Италије позвао Маријанин отац и рекао да је операција успешно прошла – рекао је овај хумани полицајац за РИНУ.
Носећи плаву униформу, прошао је трновит пут од позорника на београдској железници, па до шефа. Све награде и признања која је добио, како истиче, део су тимског рада са колегама из Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши и Београда, са којима је некада радио.
Драгоје је скроман полицијски официр, тих, ненаметљив, правичан у послу, цењен од колега и суграђана. Поштење, хуманост и доброту научио је од родитеља. Полицијски занат након завршеног школовања у Новом Саду пекао је од врсних полицајаца, а сада он своје богато знање преноси на млађе колеге.
– Хуманост је особина која се стиче васпитањем и носи из куће за цео живот. И ја сам тако васпитавао и моју децу, која ће, надам се, кренути једног дана мојим стопама, како у полицији, тако и у животу. За све што радим имам подршку од колега и породице, супруге Тијане, која је просветни радник, и синова Алексе и Филипа – прича Бојић.
Два пута је повређиван у служби током хватања најокорелијих криминалаца и награђиван небројено пута. За изузетне резултате и предан рад у служби Бојић је 2002. године награђен златником са ликом Јакова Ненадовића, првог министра српске полиције. Биран је више пута за полицајца године и месеца, а сваки пут новчани део признања одлазио је у хуманитарне сврхе, за помоћ нејакима и деци.