АВИОНИМА БОМБАРДОВАЛИ ДЕЦУ, ПРОТЕРАНО 70.000 СРБА Три деценије од напада и протеривања Срба Западне Славоније
БЕОГРАД: Пре тридесет година, 1. маја 1995. хрватске војно полицијске формације напале су Србе у Западној Славонији, заузевши тај део тадашње Републике Српске Крајине, при чему су убијене 283 особе српске националности, а протерано је најмање 15.000 Срба.
Била је то заправо кулминација хрватског етничког чишћења Срба из Славоније, које је трајало све време од 1991. године.
Тако су током децембра 1991. са простора Славоније расељена, протерана, бројна српска села, њих готово 200.
Прогон Срба је паралелно трајао на читавом простору Славоније, људи су малтретирани, масовно остајали без посла и станарског права, имовина пљачкана, уништавана, српско културно и духовно наслеђе демолирано и систематски разарано.
Са простора Пакраца, Дарувара, Липика, Грубишног поља, Пожешке котлине, обронака Папука, отерано је тада око 70.000 Срба.
Хрватске власти су оформиле и логоре за Срба: "Пакрачка пољана" и "Марино село" у које нису довођени само Срби из Славоније, него из других крајева, као из Загреба.
У време напада првог дана маја 1995. део Западне Славоније који је био у саставу Републике Српске Крајине налазио се у статусу заштићене зона УН, под именом сектор "Запад" УНПРОФОР.
Без обазирања на претходне споразуме или обавезе УН, четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација напале су у раним јутрањим сатима 1. маја 1995. јужни и централни део западнославонског дела Републике Српске Крајине, и то паралелно од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.
Њихов први циљ било је пресецање и разбијање снага Српске Војске Крајине, односно њеног 18. Корпуса који је покривао тај део Западне Славоније.
Одатле се даље надирало на Саву код Јасеновца, како би била онемогућена евентуална помоћ из Републике Српске.
Нема дилеме да је основни циљ хрватских властодржаца било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније, као саставни део планског и систематског уклањања српског живља, односно етничког чишћења, са целокупног простора Хрватске, а уосталом, у мери могућег и БиХ.
По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције.
Насупрот се у Западној Славонији налазило, у саставу 18. корпуса Српске војске Крајине, приближно 4.000 лица, готово искључиво резервисти, с минималним бројем професионалаца.
Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а мањим делом и током наредна два дана.
На хрватској страни погинула су 42 војника или полицајца, а рањене су 162 особе.
Паралелно, убијена су 283 лица српске националности а протерано најмање 15.000 Срба, према појединим наводима чак до 18.000.
Српске формације су разбијене, а српско становништво систематски протерано.
Притом, док је трајао збег, повлачење Срба, цивила, на простор јужно од Саве у Републику Српску, колоне избеглих хрватске формације су гађале из ваздуха као и артиљеријским дејствима, маљуткама монтираним на хеликоптерима као и стрељачком ватром, снајперима.
Хрватско ратно ваздухопловство, летелице типа МИГ 21 у два наврата су током та два дана гађале и Босанску Градишку, када је погинуло више лица, међу њима и двоје деце.
Исто тако, хрватска артиљерија је циљала српска села на супротној обали Саве у Републици Српској.
Одмах пошто су преживели избегли отишли, остаци страдалих су покупљени, а простор опран шмрковима.
Када је потом представник ОУН Јасуши Акаши доведен, сви трагови су били уклоњени. Претходно, ником од представника међународних организација притуп није био дозвољен.
Ухапшено је приближно 1.450 лица српске националности. Уследило је њихово одвођење у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги.
Потом је бројнима суђено, углавном на основу лажних, исконструисаних оптужница.
Највећи број Срба избеглих из Западне Славоније током такозване операције "Бљесак" није се никада вратио.
Већина је остала на простору Републике Српске, у БиХ. Сматра се да се око 1.500 особа српске националности, углавном у поодмаклим годинама, касније вратило у Славонију.
Ваља нагласити, формације ОУН, УНПРОФОР, које су имале обавезу заштите становништва, пошто се догодио напад хрватских војно полицијских формација, организовано су се склониле у своје базе.
Исто тако, заповедници хрватских формација, генерали Анте Готовина и Младен Маркач, на процесу у такозваном Трибуналу за бившу Југославију са средиштем у Хагу, коначно су ослобођени новембра 2012. године, ма какве одговорност због догађања током и после операција "Бљесак" и "Олуја".