ЦРНА ГОРА И ПРИШТИНА У ТАЈНОСТИ ПОТПИСАЛЕ СПОРАЗУМ Из Удружења бораца ратова од 1990. прозвали премијера Спајића: „Да ли стојите иза потписа министра Ђеке?“

Документ је у име Црне Горе потписао министар за људска и мањинска права Фатмир Ђека, док је у име Приштине то учинио директор тамошњег Института за ратне злочине Адем Хетеми.
 

Дан пише да су покушали да дођу до више информација у вези са овим документом, али безуспешно. Ни на владином сајту није било могуће наћи овај документ, док контакт са министром Ђеком јуче нису успели да успоставе. 
 

Информације о овом споразуму пренели су приштински медији такође без садржаја документа.
 

Коментаришући овај споразум, адвокат Милош Вукчевић оценио је у изјави за Дан да се ради о, како је навео, међуинституционалном, а не о међудржавном акту, који не производи правне обавезе за црногорске правосудне или безбедносне органе.
 

Дакле, споразум има важан политички и друштвени значај, али није реч о међудржавном – међународном уговору који је ратификован у парламентима држава потписница. Министарство које је потписало споразум нема надлежност над тужилаштвом, судовима и војском, нити над архивама тих институција, па се размена односи искључиво на доступну јавну грађу у оквиру административних капацитета. Таква документација не може имати доказну снагу у кривичним поступцима без додатне обраде и потврде у складу са Законом о кривичном поступку Црне Горе, рекао је Вукчевић.
 

Наводи да споразум има пре свега политичку и симболичку вредност, али не ствара правне последице које би могле утицати на права грађана или обавезе државних органа Црне Горе.
 

Одговорност за документовање и процесуирање ратних злочина мора остати у надлежности независних и законом дефинисаних институција, полицијских, тужилачких и судских органа, навео је Вукчевић.
 

Директор Удружења бораца ратова од 1990. Радан Николић, међутим, каже да се споразума о размени архивске грађе тиче "предаје архивског материјала о рату на Косову 1998/1999. у циљу документације ратних злочина", те да је министар Ђека "искорачио изван" надлежности министарства на чијем је челу.
 

Он се сврстао у тим делатника косовских институција за наставак прогона српског народа са Косова и Метохије. Хетемијев Институт за ратне злочине у томе има тесну сарадњу са Државним тужилаштвом Републике Хрватске и другим хрватским институцијама у примени деценијама трајућих метода прогона тамошњих Срба лажним оптужницама за ратне злочине, у циљу спречавања њиховог повратка на вековна огњишта и отимања њихове имовине.
 

Управо се то последњих година интензивно чини на тзв. Косову и Фатмир Ђека, нажалост министар за људска и мањинска права Црне Горе, који је својевремено ратног злочинца Хашима Тачија промовисао за почасног грађанина Улциња, то одлично зна, каже Николић.
 

Оно што посебно забрињава и сведочи о хаотичном стању у Влади премијера Милојка Спајића јесте груписање министара и других службеника по националном, односно партијском основу, у чему предњаче министри из редова мањинских народа, а зарад сепаратних интереса супротних јавном интересу, чему погодује изостанак нетранспарентности у раду Владе и ћутање њеног премијера. Зато питамо премијера Спајића да ли стоји иза потписа министра Ђеке и подршке коју је у томе имао од министра за јавну управу Мараша Дукаја и државног секретара Астрида Хоџе", навео је Николић и додао:
 

"Чињеница да Адеми Хетеми тврди да је Институт о размени архивске грађе већ добио материјал од општина Улцињ, Рожаје и Тузи, као и од Радио-телевизије Црне Горе, с обзиром да министар Ђека и читав низ правних лица раде његов посао, кандидује питање какав је став у вези са тим Милорада Марковића, врховног државног тужиоца".

С друге стране, директор Института за ратне злочине у Приштини Адем Хетеми изјавио је да је споразум о размени архивске грађе, који је потписан са Министарством за људска и мањинска права Црне Горе, важан за очување мира у региону.
 

Споразум који је потписао један од министара црногорске владе тиче се предаје архивског материјала повезаног са последњим ратом на Косову, специфично оног који поседују институције Црне Горе и који је релевантан за документацију ратних злочина и третирање цивила током рата. То укључује званичне снимке, комуникацију између институција, као и архиву која показује какав је био пријем избеглица, као и какво је било кретање људи током рата на Косову. Мање или више, сав материјал који документује сваку од активности која је имала везе са злочинима током рата. На примјер, када смо ишли тамо, добили смо материјал од Радио-телевизије Црне Горе, као и од општина Улцињ, Рожаје и Тузи – казао је Хетеми недавно за београдске медије.
 

Коментатор и публициста из Црне Горе Перица Ђаковић оценио је да је овај споразум у црногорској јавности прошао неопажено.