СЕДНИЦА САВЕТА ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ:
УСВОЈЕНА ИНИЦИЈАТИВА ГРАДОНАЧЕЛНИКА МИЋИНА Нацрт одлуке о подизању споменика страдалима у паду надстрешнице упућен скупштини
Поводом поднете Иницијативе градоначелника Града Новог Сада Жарка Мићина за подизање споменика страдалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, данас је одржана Седница савета за културу и информисање.
На њој се разматрало мишљење Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Јавног предузећа „Урбанизам“ Завод за урбанизам Нови Сад ради утврђивања Предлога одлуке, а нацрт одлуке упућен је скупштини на одлучивање.
– Кад сам упућивао ову иницијативу Одбору за културу, био сам свестан да никакав споменик не може да врати људске животе, нити да ублажи тугу породица настрадалих, али као градоначелник и пре свега човек сматрао сам апсолутно да је неопходно да на адекватан начин обележимо место страдања 16 људи – напоменуо је Мићин. – Сматрам да је то моја дужност и моја обавеза, али и обавеза целог Новог Сада да ти људи никада не буду заборављени. Данас ћемо сигурно чути различита мишљења од свих вас, али сматрам да је споменик настрадалима нешто око чега треба сви да се сложимо, да буде урађен по јавном конкурсу, на који ће се моћи свако јавити и свако дати своје мишљење.
Градоначелник је предложио и замолио да до 15. октобра доспеју конкурсна решења како би 1. новембра имали коначно решење изгледа самог споменика и како би планирали средства у буџету Града.
– Наравно да сви желимо да се осуде они који су проузроковали овај догађај. С друге стране, то мора да уради надлежан суд и то је оно што се тренутно дешава. Али ви врло добро знате да то не може да се заврши за неколико месеци. Не постоји држава ни у једном капацитету која може да за овако тешку трагедију процесуира људе за девет месеци. И ја сам апсолутно за то да се утврди ко је одговоран. Немојте то мешати са иницијативом за подизање споменика и да вам сви сад буду криви за то што се десило. Ко је крив, тај ће сигурно бити осуђен. Сигуран сам и да се то неће скоро десити, не зато што било ко из власти то не жели. Али исто тако не желимо да утичемо на суд, па да буде осуђен неко ко није крив.Бићу отворен: не могу сви чланови СНС-а, између осталог и ја, да буду криви за оно што се десило. Једино дијалогом можемо доћи до смиривања тензија. Неко је рекао да подижемо споменик као штит, што је ружна констатација. Од чега се ми то штитимо? Друго, да нико није причао о подизању споменика, ни то није тачно. Наравно, причало се са свима у држави, само је било питање када је прави моменат. Колико год неки од вас мислили да од нас немају срце, верујте да је трагедија погодила све. Морам да вас подсетим да споменик страдалима у Контрасту је дигла управо ова власт 2016. године.
Како је додао, криза која се десила условљена је тиме што је одређена група људи кренула да позива да иниституције раде, а онда да потпуно дезавуише те институције, „да их разваљује на ситне делове”.
– Неко је направио пленуме и рекао: сада више ништа у ово држави не важи, ниједан закон нити институција. Ако заиста мислите да је то пут у будућност, ја мислим да није. Једнога дана ће неко од вас бити на власти и тада ћете такође очекивати да те институције раде и нећете очекивати да вам се одлучује на пленумима. И ово што сам вам ја говорио и те како ћете подржавати, а сада помињете студенте, од којих су многи изманипулисани причом и зато их је све мање на протестима. Кажете, гарантована је безбедност објекта. Ви врло добро знате да било ко од нас политичара не може да гарантује безбедност ниједног објекта у држави, већ то раде надлежне институције, које за то издају одговарајуће дозволе, на основу којих гарантују да ли је нешто безбедно или не. Говорим о стручњацима који су пројектовали нешто, коги су градили и на крају надзирали. Мислите да ова трагедија није утицала на све? Нико данас од стручњака неће да вам потпише скоро ништа. Све се три пута контролише, што је сасвим нормално, и треба. Сматрам да је то једна од најважнијих последица онога што се десило. Што смо сви сада почели да отварамо четворе очи и то следи и свима онима који ће владати у будућности, били то ми или не. Жао ми је што је један од одборника рекао како је то бесомучно имитирање студената. Мени је то заиста ружно. Ту апсолутно нема никаквог имитирања, а оно што су они урадили, а то је стављање плоче како су мислили да треба да изгледа, сматрам да је непримерено и да је у то требало укључити цело друштво – закључио је.
Градоначелник Мићин одговорио је и на констатацију опозиције да није друштвени и историјски тренутак за подизање споменика.
– Не разумем зашто бисмо чекали да се донесе пресуда како бисмо подигли споменик. Будите свесни, понављам, да поступак може и те како да траје јер је много сведока. Ја сматрам да то није примерено. Морам да питам једну ствар: како нико од вас није ништа рекао када су студенти поставили спомен-плочу? Нико није правио проблем око тога нити рекао како није историјски тренутак. Ко сад прави поделе? Сад вас питам, као адвокат, да ли чекамо првостепену пресуду или правоснажну, што може да траје три године? Мислим да је овај моменат о доношењу одлуке о подизању споменика сасвим одговарајућ. Причао сам и са обичним људима и апсолутно нисам чуо неко противљење. Говоримо само о одлуци, не говоримо да ће сутра бити подигнут споменик.
Он је прокоментарисао и тврдњу опозиције да су сви ухапшени после огромног притиска грађана.
– У року од 15 дана, то је било најбрже, а ни тежег случаја ни теже ситуације. Треба осетити како то изгледа када имате ситуацију у којој је питање да ли је било времена да неко сагледа сву документацију и каже да ли је требало неког друштвено стигматизовати, као што су стигматизовали неке људе у том поступку за које ће можда бити утврђено да нису криви, а онда ћете окретати главу и говорити: „Такав је био друштвени моменат, неког су измалтретирали, привели. Они ће заувек бити друштвено стигматизовани, кад буду ишли улицом, биће: „Аха, ви сте ухапшени тад, сећамо вас се”. Е па тога ће се сећати и њихова деца. Јелена Танасковић има троје деце, самохрана је мајка. Хајде мало да мислимо о тим стварима. Да будемо људи у свему овоме. Није ово никакав политички задатак.